"Која престоница на Балкану је НАЈРУЖНИЈА?"

Почетна објава гласила је: „Озбиљан разговор: Који главни град на Балкану је по вашем мишљењу најружнији? И зашто?“

Корисници из целог региона нису штедели речи, а из стотина одговора брзо су се издвојили главни „фаворити“ за ову незахвалну титулу. Ево како су образлагали своје ставове.

„Људи фини, град незанимљив“

Највише негативних коментара и титулу најнепривлачније престонице понела је Подгорица. Многи су сагласни да јој недостаје аутентичан шарм и да више делује као успутна станица него као прави главни град.

„Подгорица је као неки насумични град“, гласио је један од најпопуларнијих коментара.

Други су покушали да прецизније објасне овај утисак:

„Подгорица је једноставно лоша. Људи су фини, волим ту земљу, али то је најмање занимљив главни град. Искрено, она је престоница само у политичком смислу — ту су парламент и институције, али у сваком другом погледу делује као провинција.“

Поједини су додали да се културни и друштвени живот не везује нужно за Подгорица, већ за друге градове у земљи, уз закључак да јој недостаје садржаја и уређености.

Скопље: „урбани масакр“ и „супер кич“

На мети критика нашло се и Скопље, пре свега због контроверзних урбанистичких пројеката и великог броја споменика у центру.

„Ризорт и казино Цезарова палата — познатији као Скопље“, саркастично је написао један корисник.

Многи су архитектуру описали као „урбани масакр“, уз напомену да је град некада био пријатније место за живот:

„Ако занемарите оно што су урадили центру, Скопље изгледа као типичан екс-ју град. Стара чаршија је светла тачка, док остатак делује или дистопијски или као обично предграђе.“

Опис „супер кич“ често се понављао — нешто што град чини упечатљивим, али не нужно на добар начин.

Ни Београд и Атина нису поштеђени

Занимљиво је да ни веће метрополе нису избегле критике. За Београд су неки навели да обилује бруталистичком архитектуром и да „није леп на класичан начин“, али су истовремено истакли његову енергију, богат ноћни живот и атмосферу која га чини изузетно живим градом.

С друге стране, мишљења о Атини била су подељена. Док једни истичу њену историјску лепоту и јединствене пејзаже, други указују на то да је град огроман, често запуштен и знатно прљавији него што су очекивали. Посебно су наглашени снажни контрасти — од величанствених призора до тешких сцена свакодневице на улицама.

Иако су коментари често били оштри, једно је јасно — свака престоница на Балкану има и своје мане и своје предности, а коначан суд увек зависи од личног доживљаја.