"ДОВИЂЕЊА, ХВАЛА!" Босанац побегао из Немачке: Као у затвору

Прича једног Босанца, која се појавила на Фејсбук страници "Балканци у Немачкој", изазвала је лавину реакција широм региона. Његова лична исповест о повратку у Босну и Херцеговину, након осам година живота и рада у иностранству од чега пет у Немачкој, многе је дирнула, али и покренула размишљања о животу ван домовине.

"Као да сам изашао из затвора"

"Вратио сам се својој кући, у своју Босну и Херцеговину, хвала драгом Богу. Не, није ништа пробно, као да сам оставио нешто тамо ако овде не крене. Вратио сам сталне папире, затворио своје пословање, трајно одјавио све што сам имао и довиђења, хвала на свему. Знате шта сам прво урадио приликом уласка у Босну? Изашао из аута, стао на проширење, клекнуо на под, спустио чело на земљу, да се захвалим драгом Богу и пољубим земљу на којој сам се налазио", написао је он па додао:

"Ово ће некоме звучати чудно, као да сам изашао из затвора. Искрено да вам кажем, тако сам се и осећао, то и јесте био затвор за моју душу. Након осам година лутања, одлучио сам да то пресечем".

"Идеја о привременом одласку је илузија"

Истиче да је идеја о одласку "привремено, док се нешто не стекне" често илузија.

BloombergAdria.com

"Кад дођеш до циља, појави се нови. Деца, обавезе, живот и повратак остане само план", написао је.

Додаје да му је често говорено да ће се "навикнути", али да му је та реченица звучала као казна, а не утеха.

"Не желим да се навикавам на нешто што ми не прија", истакао је.

"Имао сам све а губио душу"

Ипак, наглашава да његов потез није позив свима да се врате, нити критика оних који су одлучили да остану у иностранству. Напротив, сматра да свако треба да пронађе место где се осећа испуњено.

"Неко је срећан тамо, неко овде. То је лична ствар. Ово може бити само мотивација онима који су у истој ситуацији као ја што сам био ја. Живео сам горе, имао све, али сам полако губио душу... Није ово ни позив људима који су у својој родној земљи да не иду нигде. Не, чак шта и пожељно је, идите, пробајте. Тек тада ћете знати обе стране приче и колико сте везани за своју домовину", написао је.

Током година проведених ван земље живео је у више европских држава, од Словеније и Пољске до Шпаније и Немачке, а обишао је и бројне познате градове попут Милана, Амстердама и Барселоне. Ипак, закључак је јасан – најлепше место за њега остала је његова Грачаница.

"Слушајте своје срце, живот је прекратак", закључио је он.

"Ја сам рођена у Немачкој па је мрзим"

Објава је за кратко време прикупила велики број коментара из целог региона и дијаспоре. Многи су у његовим речима препознали сопствене дилеме, док су други поручили да још увек нису спремни на исти корак.

"Ја сам рођена у Немачкој па је мрзим. Мене душа вуче доле. Потпуно те разумем и капа доле за ту одлуку", написала је једна корисница.

"И ми смо се вратили"

Други корисници су истакли колико је важно подржати оне који се враћају:

BloombergAdria.com

"Драги моји земљаци, поготово ови што негативно коментаришу људе који су се или желе вратити својим домовима! Има нас који смо се вратили и ја сам ту – вратили смо се из разних разлога, а највише из љубави према домовини! Зар је тешко некога подржати у томе и рећи браво, свака част? Сви ви дођете својим кућама и вилама и ту проводите годишње одморе, остављате велики новац, а криво вам је кад се неко одлучи да се врати! Нико вас не тера да се враћате или да одете у иностранство и започнете нови живот".

Многи су поделили и своја искуства повратка са породицама:

"И ми се враћамо са троје мале деце сада у петом месецу ове године за Хрватску. Свакако ћеш бити пљуван са свих страна, таквих има свуда, поготово оних који још нису пронашли смисао у свом животу. Ништа нам не фали у Швајцарској, не би нам фалило ни у Немачкој ни у Аустралији. Док руку има, добре воље, скромности и здравља – имаш све. Овде рођена деца и ја. Нама је ово био дом, где смо провели један део живота. Ми се сада радујемо Славонији. И како год да је, идемо због нас. Свако нека нађе свој пут мира, пут ка себи. Што би се рекло: сваком своје, мило моје".