КЋИ СВЕ РАСПЛАКАЛА: Србија се опростила од великог глумца

На Градском гробљу у Новом Саду данас је одржана кремација Радоја Чупића, познатог глумца који је преминуо 23. марта. Породица, пријатељи и колеге окупили су се како би му одали последњу почаст. Емотивни говори, последње писмо и омиљена песма уз виолину обележили су овај тужан догађај.

Радоје Чупић био је цењени уметник и омиљено лице домаће сцене. Његова смрт оставила је дубок траг у културном животу Србије, а последњи испраћај био је прилика да се ода почаст његовом доприносу уметности и људској величини.

На кремацији су се окупили чланови породице, супруга, син и ћерка, као и пријатељи и колеге. Међу присутнима су били и Алекса и Јована Балашевић, наследници познатог кантаутора Ђорђа Балашевића, који су дошли да искажу поштовање.

Чупић је испраћен уз звуке своје омиљене песме, уз пратњу виолине.

Потресно писмо ћерке Саре

Ћерка Сара се опростила од оца нежним говорим.

- Управо ти звечи аларм за лекове, дакле, седам сати је увече. Телефон ти иначе звони и стижу обавештења, као да ћеш моћи свима њима да одговориш. Лежим и размишљам да ли си ти заиста био толико чудесан човек или само ја то мислим јер си мој тата? Ни ја на своје поруке не одговарам, али читам шта људи пишу о теби и они кажу да си био чудесан и добар. Сви додају то добар. Био си добар и наиван. Неки су то користили, међу њима сам била и ја. Знала сам да ако тебе нешто питам, да ће то сигурно моћи. Знала сам да ако мене нешто занима да ћеш ти то сигурно знати. Научио си ме свашта и оно најбитније, а то је да се без хумора тоне. Тог дана, пар сати пре него што ћеш отићи, ја сам проверила да ли си заиста ту и знам да јеси био ту, јер сам успела да те засмејем. После сам размишљала да ли си се правио само због мене, али то није битно, јер то значи да си макар разумео.

- Данас када смо обављали све те силне административне обавезе, гледала сам кроз прозор аута свет како живи свој живот и питала се: "Боже какви су, зар не знају шта се десило?" Сада је све мирно, али не онако као кад гледамо филм у тишини или кад те нема јер си негде, радиш. Ово је неки нови мир, само твој. Мучио си се много, хтео си још и ниси се дао, зато имам осећај као да те је неко узео. Ипак, кад год се погледам у огледало видим да си и даље ту. Твоја Шушумига.

(Телеграф)