Шта је Трамп ЗАИСТА постигао ратом у Ирану?

Бела кућа и даље тврди да постиже велике успехе у својим текућим операцијама у Ирану, које су сада досегле месец дана трајања. Циљеви рата, чини се, стално се мењају, али колико је Вашингтон до сада заправо био успешан? Прошао је месец дана откако су САД и Израел испалили прве ударе на Иран, покренувши рат који је дестабилизовао регион, пореметио глобалне ланце снабдевања и изазвао кризу цена нафте на међународном тржишту, док се напади на енергетску инфраструктуру настављају, а саобраћај кроз стратешки Ормуски мореуз и даље је блокиран. Амерички председник Доналд Трамп изнео је пет циљева које Вашингтон жели да оствари пре завршетка рата са Ираном. Но сада, месец дана касније, сугерисао је да би САД ускоро могле да "смањују" операције, иако неки од кључних циљева остају нејасни или неиспуњени.

Према већини процена, амерички и израелски напади значајно су ослабили иранске војне капацитете и убили велик број високих званичника. Али ти тактички успеси не значе нужно и остварење свих стратешких циљева председника. Неки од њих тешко су оствариви, а ако САД одустане без испуњених циљева, док Иранска револуционарна гарда остане на власти, Трамп би могао да сноси политичке последице код куће и глобалне последице због одлуке о рату који је уздрмао Блиски исток и светску привреду. Председник САД стално тврди да операције у Ирану надмашују очекивања и по успеху и по брзини. Један од главних циљева био је уништити иранске ракете и "сравнити њихову ракетну индустрију са земљом", преноси Еуроњуз. Администрација тврди да су ти капацитети значајно ослабљени, али Иран и даље лансира ракете и дронове, укључујући нападе на Израел, чак и док Трамп говори о преговорима.

Трамп је у четвртак рекао да је око 90 посто иранских ракета и лансера уништено те да су дронови и фабрике за њихову производњу "у великом паду". Ипак, током протекле недеље ирански напади су се, чини се, интензивирали, са редовним лансирањима дронова и напредних пројектила према Израелу и арапским државама Залива у којима су америчке базе. Уочи обележавања месец дана рата, ракетни напад на америчку базу у Саудијској Арабији у петак је ранио 10 америчких војника и оштетио неколико авиона, према америчким званичницима који су говорили анонимно за АП. Пре прошле недеље, овај циљ понекад се наводио као засебан, односно као намера да се "сравни њихова ракетна индустрија са земљом". У другим случајевима био је укључен у први циљ - уништавање иранских ракетних капацитета.

BloombergAdria.com

Америчка средишња команда наводи да су мете напада укључивале производњу оружја те погоне за производњу ракета и дронова. Ипак, ирански напади на суседе и Израел се настављају, а званичници у Техерану тврде да могу да ратују колико год буде потребно. Аналитичари истичу да Иран годинама масовно производи и складишти оружје, те да је Трампов циљ тешко остварив јер се такво оружје, посебно дронови, може производити у великим количинама у мањим постројењима. Такође није јасно колико таквих постројења постоји. САД и Израел брзо су успоставили ваздушну надмоћ над Ираном, где делују готово без отпора. Амерички министар обране Пит Хегсет рекао је да је Вашингтон током рата оштетио или уништио више од 150 иранских пловила. Након што је америчка подморница почетком марта торпедом потопила један ирански ратни брод, још два, ИРИС Бусхехр и ИРИС Лаван, упловила су у луке на Шри Ланки и у Индији те затражила помоћ. Нема назнака да су у међувремену потопљени или заробљени.

Иранска револуционарна гарда има властиту морнарицу која користи мања пловила за нападе у ројевима и постављање мина. Није јасно колико је тих снага остало нити јесу ли постављене мине, но ирански пројектили и даље ометају пловидбу кроз Ормуски мореуз. Трамп је током протекле године направио нагли заокрет, након што је у јуну тврдио да је америчка војска "уништила" ирански нуклеарни програм, његови саветници касније су упозорили да је Иран свега неколико недеља од израде бомбе, чиме су оправдали актуелне операције. Ирански државни медији известили су да су у петак нападнута нуклеарна постројења - погон за тешку воду и производња "yellowcake"-а. Израел је касније потврдио да стоји иза тих напада. Раније је већ известио о нападима на друге нуклеарне циљеве, укључујући убиство водећег иранског нуклеарног научника.

BloombergAdria.com

Једно од кључних питања рата јесте хоће ли Трамп покушати да заплени или уништити око 440 килограма обогаћеног урана којим Иран располаже, а који би се могао користити за нуклеарно оружје. Трамп је у понедељак први пут рекао да би САД могао да преузме тај уран, за који се верује да је скривен дубоко испод планинског објекта. Назначио је да би се то могло догодити кроз договор са Ираном. Без пристанка Техерана, таква операција била би изнимно ризична и захтевала би велик број америчких војника на терену, упозоравају стручњаци. Трамп је недавно додао и пети циљ: "Заштитити, на највишем нивоу, наше савезнике на Блиском истоку, укључујући Израел, Саудијску Арабију, Катар, Уједињене Арапске Емирате, Бахреин, Кувајт и друге. Ормуски мореуз требало би да чувају и надзирати друге државе које га користе, не Сједињене Државе!" САД већ има хиљаде војника распоређених у регији.

Није јасно колико је Трамп спреман да иде далеко како би заштитио савезнике, а Иран и даље има способност да напада те земље. Такође није јасно колико је Вашингтон спреман да учини како би осигурао слободну пловидбу кроз Ормуски мореуз. Трамп је више пута мењао став о томе треба ли САД да учествује у његовом осигурању. Поновно је продужио рок Ирану за отварање мореуза до 6. априла, уз претњу нападима на енергетска постројења. Од почетка рата Трамп је говорио и о промени режима, позивајући ирански народ да "преузме власт", након што су израелски и амерички напади убили врховног вођу Алија Хаменеија и велик део врха власти. Администрација, међутим, никада није изричито навела промену режима као службени циљ.

BloombergAdria.com

Трамп је у четвртак изјавио да је режим "у великој мери уништен". "Можете рећи да имамо промену режима јер су убијени", рекао је у интервјуу за Фокс Њуз. Сада Вашингтон тврди да води разговоре са деловима исте иранске власти како би се сукоб брзо окончао и поновно отворио Ормуски мореуз. Иран, међутим, јавно поручује да не преговара са Белом кућом. Трамп је раније говорио и о циљу да се Иран спречи у финансирању савезничких група попут Хамаса, Хезболаха, Хута и ирачких милиција. Бела кућа о томе даје мало информација, иако тврди да жели да онемогући иранске "прокси" групе да дестабилизују регион и нападају америчке снаге. Иако су САД напале проиранске милиције у Ираку, а Израел појачава операције против Хезболаха, није јасно како ће се трајно зауставити иранска подршка тим групама. Бела кућа поручује да то остаје кључни циљ и тврди да "прокси групе једва пружају отпор јер је америчка војска изузетно снажна и смртоносна".

(Вечерњи)