ЧУДАН ДЕТАЉ АТЕНТАТА У МАРСЕЈУ: Краљица наслутила смрт мужа?

Монарх старе Југославије стигао је у Француску разарачем »Дубровник». Желео је да допутује морем и прво посети Марсеј, који је 1916. године веома срдачно прихватио хиљаде српских војника, избеглица и ђака. Намеравао је да положи венац на споменик ратницима Источног, односно Солунског фронта. Атентат се догодио само што је краљ ступио на француско тло, усред свечаности на којој су га одушевљено поздрављале хиљаде грађана.

Супруга Александра Карађорђевића, краљица Марија, при поласку за Француску, у последњем тренутку је одустала од путовања бродом, због немирног мора и отпутовала је возом. Краљу је требало да се придружи у Паризу, после његове посете Марсеју. Трагичну вест је примила у возу на путу за Париз.

BloombergAdria.com

Трагична вест о атентату и смрти краља Александра, краљицу је затекла у Женеви, на путу за Париз. Железничко особље тамошње станице обавештено је о немилом догађају. По приспећу воза у станицу, чланови краљичине пратње позвани су у железничку станицу где им је саоштена тужна вест. 

Станислав Краков, један од официра који су обезбеђивали краљицу међу првима је сазнао за трагедију. У својим мемоарима оставио је сећања на тешке дане који су задесили државу и владарску породицу Карађорђевић те 1934. године. Ипак, оно што посебно буди мистерију и  баца другачију светлост на причу о атентату на краља Александра су пасуси у којима се присетио првих реакција краљице Марије.

Након што су примили вест о смрти краља Александра, официри су се одмах упутили у вагон у ком се налазила краљица Марија. Краков је приметио да је краљица стоички поднела ту вест и да није деловала претерано шокирано. 

Након што су је обавестили, напустили су поново воз који је још неко време стајао у станици. Присутне официре након неколико минута изненадила је појава краљице која је била обучена у црнину. Међу официрима је кружило мишљење да се краљева смрт можда и наслућивала. О чему се тачно радило? Шта се све дешавало у последњим данима Александровог живота?

Грешком погребна звона

На разарач «Дубровник» краља Александра испратили су краљица Марија и стриц кнез Павле са супругом кнегињом Олгом. Већ због краљевог упорног инсистирања да краљица у Француску путује возом а не бродом којим је он намеравао да путује, Марија Карађорђевић је била прилично забринута. Као да је нешто скривао! На путу до «Дубровника» најпре су свратили у њихову нову вилу у Милочеру. Затим су обишли цркву манастира Савина, где су желели да запале свеће Светом Николи, заштитнику морепловаца, да би пут до Марсеја био успешан. https://www.youtube.com/watch?v=VttI5S_shUA

Калуђер који их је дочекао у манастиру, био је збуњен изненадном посетом високих гостију, тако да се није снашао у обављању својих послова. У својој неспретности, калуђер је грешком повукао погребна звона уместо свечаних. Манастирском тишином разлегла се тужна и болна звоњава, од које су сви занемели. За краљицу Марију то је било лош знак, као предсказање. Краљ се поздравио са супругом која га је молила да обуче панцир, што је он одбио.

Краљицу је обузела стрепња. Осећала је да се нешто судбински дешава. Не знајући ни сама зашто, док је напуштала брод, одједном се вратила. Пред краљем је смислила изговор да је заборавила да се поздрави са заповедником брода и да му пожели срећан пут. И, коначно, «Дубровник» је почео да испловљава, а она више ништа није могла да промени. Гледала је краља са обале и некако је све унапред знала. Већ тог тренутка, читав свет се срушио око ње и преокренуо јој живот. После дванаест година идеалног брака, пуног љубави, разумевања и топлине, краљица је остала сама са тројицом малолетних синова – престолонаследником Петром и принчевима Томиславом и Андрејом.
 

Средњи син краља Александра - принц Томислав Карађорђевић, у својим мемоарима је записао да понекад има страх од снова, а тај страх се увукао у њега после чудног сна који је као дете уснио на Бледу. Сећање на тај сан често би га онерасположило.

- Било је то у септембру 1934. године - записао је принц Томислав. Његов брат Петар је отпутовао у Енглеску, док су остали чланови породице били на Бледу. Једне ноћи, принц се пробудио плачући и вриштећи. Одмах се ту створила гувернанта Сматсо. Настојећи да га умири, питала га је шта се дешава, али је он нетремице гледао кроз прозор. - Са тог нашег прозора се видело језеро изнад којег се дизала нека измаглица. Уместо објашњења, рекао сам јој: „Гледај, тата иде у рај, у небо, гледај!“ Помиловала ме је по коси и питала о чему то говорим. Обузет сликом која ми је била тако упечатљива, понављао сам јој шта видим. А кад се она, уз мене, загледала кроз прозор, сав узбуђен сам додао: „Види, тата ми маше!“ Питала ме је откуд знам да је то мој тата. Одговорио сам да препознајем његове цвикере и штап, и да видим како ми стално маше. Десетак дана после тог мог сна, тата је убијен у атентату“.

Принц Томислав је као дете осећао да је са оцем успоставио неки прећутни контакт. Неки флуид је између њих постојао, нешто по чему деца и иначе осећају блискост или одбојност према извесним особама. Тада је имао шест и по година. „А пре тога, уочи самог његовог одласка у Марсеј, као да сам знао да се са тог путовања неће вратити. Можда сам, услед таквог предосећања, и уснио овај сан на Бледу“.

Томислав Карађорђевић сећао се и последњег сусрета са оцем, почетком јесени 1934. године. Шетао је и видео да се отац спрема за пут. Стајао је код једног жбуна, двадесетак метара удаљен од двора, и то посматрао. Потом је отац сео у аутомобил. Пошли су, а онда је, пошто је угледао сина, рекао да стану.

- Изашао је из аутомобила, дошао до мене и рекао: „Томи, кренуо сам за Француску и Енглеску. Да ли желиш да ти нешто донесем?“ Били смо тако васпитани да нисмо смели ништа да тражимо као поклон и ја сам му одговорио да не желим ништа. Упитао ме је желим ли једног мецу, јер је знао да ми се то допада. Опет сам одговорио: „Хвала, не!“ и додао: „Желим само да се ти мени вратиш“. Видео сам сузе у његовим очима. Скинуо је цвикере, помиловао ме по глави и сео у аутомобил. Махнуо ми је, а ја сам му махао све док аутомобил није замакао. Убрзо после тога су ми рекли да је мој отац погинуо.

BloombergAdria.com

Према записима принца Томислава, мало се зна о томе да је његов отац био тешко болестан. Мама му је касније причала да је имао рак и да су му лекари предвидели још шест месеци живота. По убиству, патолошки налаз је потврдио да је дијагноза била тачна. Принц је мислио да се његов отац није плашио болести, али је слутио да ће његов одлазак у Марсеј бити кобан.

- За опаку болест која је нагризала мог оца смо знали само ми у породици и лекари, али мислим да је он, ипак, предосећао да се неће жив вратити из Француске. Његово обезбеђење је било упозорено да се спрема атентат. Упркос томе, мој отац је отишао на тај пут и није хтео ни заштитни прслук да обуче.

КРАЉЕВА БОЛЕСТ

У току Првог светског рата, у време када се српска војска повлачила преко Албаније, Александар Карађорђевић тада регент, боловао је од рака тестиса. Због тога је хитно хоспитализован и оперисан у Скадру. Одстрањен му је један тестис и лекари су му саопштили да су јако мале шансе да ће икада имати потомства. Међутим краљ се није обазирао на те прогнозе и 1922. године се оженио румунском принцезом Маријом са којом је добио 3 сина: Петра (1923-1970), Томислава (1928-2000) и Андреја (1929-1990).

BloombergAdria.com

Последњих година живота, злоћудна болест се поново јавила. Иако тадашња јавност није о томе ништа знала, унутар дворских кругова "шапутало" се о здравственом стању владара. Последње фотографије и видео снимци показују видне разлике у физичком изгледу владара. На основу њих стекао се утисак краљевог старења и губитка килаже.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".