Лепосава Стефановић, познатија као Локица је српска балерина, педагог балета, професор балета, кореограф, фитнес инструктор и архитекта.
Важи за велику звезду естрадне сцене бивше Југославије и за балерину која је остављала мушкарце без даха. Њено име је синоним за модеран сценски плес, а о њеним кореографијама са турнеје „Путујући земљотрес“ Здравка Чолића се и даље прича.
Рођена је 31. марта 1946. године у Београду. Одрасла је у центру града, на Теразијама. Отац је радио у иностранству, а мајка Гроздана је предавала српски језик у Трећој београдској гимназији. Са пет година је почела да игра у позоришту „Бошко Буха“ код професорке Данице Живановић. Тада је први пут наступила на позоришној сцени. Локицина друга наставница у ОШ „Алекса Шантић“ се звала Даница Шетина.
Када је имала десет година, примљена је у Балетску школу „Лујо Давичо“. Упоредо са њом је завршила основну школу и Пету београдску гимназију.
Иако је Локица Здравка Чолића посматрала као брата, он се увредио када је рекла да није талентован за игру. Када се вратио из војске, престао је да прича са њом.
Једна од највећих Локициних љубави је кореографија па је као кореограф радила за телевизију и позориште. 1984. године је осмислила кореографију за затварање Олимпијаде у Сарајеву. Једина је београдска кореографкиња која је три пута наступала у склопу најзахтевнијих пројеката на Телевизији Загреб. Бавила је се и џез-денс педагогијом.
Као архитекта је пројектовала здраду од 11 спратова у Приштини. 1981. године је основала балетско-рекреативни студио Л. Имала је приватну балетску групу и није дозвољавала да њене чланице играју на другим местима. Сама је куповала и осмишљавала костиме. Направила је и Нове Локице које су наступале у шоу програмима од 1989. до 1991. године. Била је перфекциониста и звали су је Хитлер. За сваку грешку, играчицама је скидала од плате, али прво је кретала од себе и према себи је била најстрожа.
Опробала се и као водитељка па је на Трећем каналу РТС, од 1993. до 1999. године, водила емисију о здравом животу под називом „Локица на 3К“. Желела је да покаже људима да и у време инфлација могу добро да се осећају.
Била је један од најстрожих чланова жирија у емисији хуманитарног карактера, „Плесом до снова“.
Предавала је сценски покрет на Академији лепих уметности у Београду. Своје искуство и савете о исхрани и вежбању је поделила са другима путем књига „Паметно тело“ и „Паметно тело заувек“. Од тада се залагала да сви, и млади и стари, почну да се баве физичком активношћу. У 55-ој години је престала да пуши цигарете јер је одлучила да за њене паре, нико не сме да је прави будалом.
У Локицу су били заљубљени најлепши момци Београда, а запазио ју је и француски певач Антоан. Након његовог концерта у Београду, нашли су се у дискотеци „Код Лазе Шећера“. Певач није могао да скине поглед са ње. На хауби Локициних кола је оставио траг у снегу „Je t’aime“.
У јавности је објављена информација да је једна од Локица, Љиљана Митић звана Биба, убила свог супруга, његову ћерку из првог брака и покушала да изврши самоубиство скочивши са Бранковог моста. Међутим, Локица је изјавила да Љиљана није играла код ње.
Када је била млађа, много је путовала. Дуго јој је Њујорк био омиљена дестинација, али то се променило када је посетила Шангај. Због материјалне ситуације је морала путовања да сведе на минимум, али и даље је немирног духа и пуна планова.
1983. године се удала за архитекту Зорана Зекића. 15. фебруара 1984. године је родила ћерку Огњену. Деведесетих година су јој преминули родитељи и супруг који је имао само 48 година. Ћерка није кренула мајчиним стопама, већ се бави дизајном и ради као стилиста. Одувек су имале пријатељски однос, а Локица није терала Огњену да буде инжењер или правник, већ ју је пустила да ради оно што воли.
Имала је озбиљне здравствене проблеме након којих је открила јогу па ујутру обавезно практикује поздрав сунцу. Локица воли да шета, гледа старе филмове и да чита.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".