ТРАМП ПРЕТИ, А ШТА КАЖЕ ЗАКОН: Да ли се може изаћи из НАТО?

- Нису били наши пријатељи када су нам били потребни - рекао је Трамп у интервјуу за Телеграф.

- Никада нисмо много тражили од њих... то је једносмерна улица - додао је.

Он је више пута критиковао чланице војног савеза због тога што не подржавају амерички рат у Ирану и због недостатка помоћи у отварању Ормуског мореуза.

Председник САД је рекао да ће изразити своје разочарање НАТО-ом у обраћању нацији у среду увече и да разматра повлачење Сједињених Држава из савеза. Трамп је такође додао да, иако не може тачно да каже када ће се рат у Ирану завршити, „бићемо ускоро изаћи“.

Али поставља се питање да ли би Сједињене Државе уопште могле да се повуку из НАТО-а ако амерички председник одлучи да то учини. 

Коментари Доналда Трампа уследили су дан након што је државни секретар Марко Рубио оштро критиковао савезнике због њихових неслагања око сукоба са Ираном. Рубио је рекао да би САД требало да преиспитају односе са земљама НАТО-а попут Шпаније, која је одбила да дозволи САД да користе своје базе за операције везане за Иран и одбила је да одобри војне прелете.

Према правилима НАТО-а, чланице су дужне да поднесу формално обавештење годину дана унапред пре повлачења из савеза. То је такође потврђено чланом 13 Северноатлантског уговора.

„Након што је Уговор на снази двадесет година, свака страна може престати да буде страна годину дана након што је обавештење о отказу достављено Влади Сједињених Америчких Држава, која ће обавестити владе осталих страна о подношењу било каквог обавештења о отказу“, наводи се.

Амерички закон такође отежава председнику да једнострано донесе такву одлуку. Рубио, док је био републикански сенатор из Флориде, спонзорисао је закон из 2023. године, који је сада на снази, а који захтева двотрећинску већину у Сенату или резолуцију Конгреса за повлачење из НАТО-а. Тај закон такође блокира финансирање било каквог покушаја повлачења, осим ако се то не одобри на тај начин.

Трамп је, међутим, недавно рекао да не верује да ће му бити потребна подршка Конгреса ако одлучи да повуче САД из савеза. Тај закон би могао да се суочи са правним изазовима око тога да ли задире у овлашћења извршне власти. У фебруару је Конгресна буџетска канцеларија (CBO) изјавила да питање да ли председник има овлашћење да се повуче из НАТО-а без одобрења Конгреса „задире у дугогодишњу и још увек нерешену дебату о томе како Устав распоређује овлашћење за повлачење из међународних уговора“, преноси амерички портал Stars and Stripes.

Поред правних питања, повлачење из НАТО-а би пореметило скоро целокупно присуство америчких снага у Европи и базну инфраструктуру која омогућава операције широм континента, као и у Африци и на Блиском истоку. Америчке снаге су делимично регулисане Споразумом о статусу снага НАТО-а (СОФА), који пружа правну основу за њихово распоређивање у Европи. Ако би ови аранжмани истекнули, САД би вероватно морале поново да их преговарају са сваком земљом појединачно.

„Телеграф“ је прошле недеље објавио да амерички председник такође разматра промене унутар НАТО-а које би чланицама ускратиле право да одлучују да ли не испуњавају циљеве одбрамбене потрошње. Концепт „плати и учествуј“ би се заснивао на Трамповом захтеву да све чланице троше 5% БДП-а на своје оружане снаге.

Исти извор, позивајући се на људе „блиске председнику“, такође је рекао да Трамп разматра повлачење америчких трупа из Немачке , где је тренутно распоређено око 37.000 америчких војника. Током свог првог мандата покушао је да повуче око 12.000 војника из Немачке, али тај план никада није реализован.