ТЕШКО ПОДНЕО ТРАГЕДИЈУ: Певач као тинејџер остао без оца

Губитак родитеља оставио је дубок траг на његов живот, а поводом ове тужне годишњице, Бојан је поделио емотивну поруку.

Бојан Маровић је често истицао колико му је било тешко када је са 16 година изгубио оца, а данас је за њега посебно тежак дан, када се присећа успомена које је пре три деценије градио са својим оцем.

BloombergAdria.com

- 25 година, време иде тата. Нисам се ни милиметар померио, само су слике у глави и неке ситнице које нађем по неким фиокама, чујем неку песму коју си волео, приче људи о теби и ономе што си био. Баш као на овој слици ударам живот и прошлост, не спуштам гард ни поглед. Чувај нас - написао је он у опису очеве фотографије на којој је он у боксерском рингу.

Бојанов отац преминуо је 2001. године, када је певач имао само 16 година. Како је раније испричао у емисији "На терапији са Славицом Ђукић Дејановић", тог тренутка је његово детињство и званично престало. Преко ноћи је морао да одрасте, окрене свој живот за 360 степени и постане глава куће, као и стуб сигурности својој мајци и брату, који је од њега млађи чак десет година.

BloombergAdria.com

- Моја мајка никада то није дала да буде тако. Ја јесам то био, али она је желела да ја будем дете. На жалост нисам био дете, у њеним очима јесам, али ја никада нисам то дао. Тражио сам један једини разлог за живот, а то је да када дођем видим њен осмех и видим да ми је породица у реду. То је све. Јер, не можете да схватите, у једном тренутку не постоји више ништа, све је црно да црње не може бити, а онда видите жену која се сакрије и каже са осмехом: "Како је било у школи, је л' било све у реду?". Дођете у тај стадијум ако она није пала, немам ни ја право на то. Није постојао дан да нисам отишао на гроб - каже Бојан, а на питање како се осећао када је одлазио на очев гроб каже:

BloombergAdria.com

- Као да заиста разговарамо, јер сам ја причао шта ме боли, али када сам се одселио за Београд, одједном више није то онај Бојан који иде са челом. Једину ствар коју сам тражио је била да имам клавир у својој близини. Ја нисам хтео да излазим по клубовима, ја нисам хтео да излазим по некаквим сплавовима, није ме ништа то занимало, мене је занимао клавир, стварање, читање и то је то. Знао сам да проводим сате и сате само читајући и читајући.

Његов отац био је успешан боксер, познат као изузетан техничар који се у рингу кретао лако "као лептирица". Бојан је увек истицао колико је био поносан на њега и његов ведри дух, те осмех који је "могао да разоружа најсуровијег непријатеља".

(Блиц)