СУТРА ЈЕ ВЕЛИКИ ПРАЗНИК: Ево шта жене не требају да раде

Велика среда, последња уочи Васкрса, 8. април, која нас уводи у саму завршницу Велике, односно Страдалне недеље, један је од оних дана када се ритам свакодневице готово неприметно успорава. Нема буке, нема славља само тишина, молитва и сећање на догађаје који су заувек променили хришћанство.

ДАН ТИШИНЕ И ДУХОВНЕ ПРИПРЕМЕ

У календару Српске православне цркве, овај дан, 8. април, носи снажну симболику. Верује се да је управо на Велику среду донета одлука о погубљењу Исуса Христа, распећем које ће уследити на Велики петак. Зато овај дан носи тежину издаје, али и љубави – јер се истовремено Црква сећа жене која је скупоценим миром помазала Христа, као и тренутка када га је Јуда Искариотски издао.

ИЗДАЈА И ЉУБАВ У ИСТОМ ДАНУ

У литургијском смислу, Велика среда доноси и промене. Престаје служење Пређеосвећене литургије, као и читање молитве Светог Јефрема Сирина уз велике поклоне. У храмовима се тог дана обавља и Света тајна јелеосвећења – један од најважнијих обреда, током којег се верници помазују освећеним уљем као симболом исцељења, како телесног, тако и духовног.

ВАЖНЕ ПРОМЕНЕ У ЦРКВЕНИМ ОБРЕДИМА

Овај дан природно води ка најважнијим тренуцима хришћанске године – Великом четвртку, Великом петку, Великој суботи и коначно Ускрсу. Велика среда се пости на води, што значи да се дан проводи скромно, без раскоши, у миру и повучености.

ПОСТ И СМИРЕЊЕ ПРЕД НАЈВЕЋИ ПРАЗНИК

Иако су свакодневни послови дозвољени, оно што је карактеристично јесте одсуство сваке врсте славља – нема музике, весеља, нити окупљања тог типа.

ДАН БЕЗ СЛАВЉА И ВЕСЕЉА

У народној традицији постојала су и посебна правила. Некада се веровало да жене на овај дан не треба да узимају иглу и конац, док су домаћини настојали да унапред обезбеде стоку храном, како би се у наредним данима у потпуности посветили празнику.

СТАРА ВЕРОВАЊА И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ

У појединим крајевима Србије, попут Неготинске крајине, постојао је обичај брања биљке буријан, за коју се веровало да има заштитну, готово магијску моћ против негативних сила. Осим тога, користила се и у народној медицини.

БИЉКА КОЈОЈ СУ ПРИПИСИВАЛИ ЗАШТИТНУ МОЋ

Занимљиво је да се у неким домовима управо на Велику среду почиње са фарбањем ускршњих јаја. У кућама које су у жалости, јаја се традиционално боје у црно и називају се "калуђери", као симбол туге и сећања.

Велика среда тако остаје дан између – између издаје и наде, између тишине и васкрсења које долази. Управо у тој тишини, многи проналазе простор за преиспитивање, мир и припрему за највећи хришћански празник.

(Она)