ПРЕМИНУО ЛЕГЕНДАРНИ ДУШКО ВУЈОШЕВИЋ!

Већ дуго је Вујошевић имао озбиљних здравствених проблема, пре свега са бубрезима, а преживео је и трансплантацију у Белорусији 2025. године.

Током марта ове године примљен је у болницу након што му се здравље озбиљно погоршало, јер су настали проблеми са срцем и плућима.

Нажалост, овај меч Дуле није победио!

Душко Вујошевић, један од најзначајнијих кошаркашких тренера у историји југословенске и српске кошарке, рођен је 3. марта 1959. године у Подгорици. Своју тренерску каријеру започео је необично рано, радећи са млађим категоријама, а већ са 26 година (1985. године) преузео је кормило првог тима Партизана. То је био почетак једне од најуспешнијих и најемотивнијих спортских прича на овим просторима.

Његов рад обележила је невероватна способност да у младим, често анонимним играчима препозна шампионски ген и радну етику. Под његовом палицом стасале су генерације асова које су касније покориле свет, почевши од Предрага Даниловића и Александра Ђорђевића, па све до модерних звезда као што су Богдан Богдановић, Никола Пековић, Јан Весели и Жофри Ловерњ. Вујошевић није био само тренер; био је ментор који је инсистирао на општој култури и образовању. Остала је упамћена његова пракса да играчима поклања књиге класика књижевности и води их у позориште, чврсто верујући да врхунски спортиста мора бити интелектуално зрела и изграђена личност.

Најуспешнији период његове каријере везује се за повратак у Партизан 2001. године. Током наредне деценије, успоставио је апсолутну доминацију у домаћем првенству и АБА лиги, освојивши преко двадесет трофеја. Круна тог рада био је пласман на Финал Фоур Евролиге у Паризу 2010. године. Са једним од најмлађих и буџетски најскромнијих тимова у такмичењу, Партизан је био на корак од самог врха Европе. Због ових невероватних резултата, Евролига му је 2009. године доделила престижну награду "Александар Гомељски" за најбољег тренера Старог континента.

BloombergAdria.com

Поред рада у Партизану, Вујошевић је водио репрезентације Србије и Црне Горе, Црне Горе, као и Босне и Херцеговине. На клупском нивоу, радио је у шпанској Гвадалахари, италијанским клубовима Скаволини и Бреша, руском гиганту ЦСКА из Москве, као и француском Лиможу. Свуда је остао упамћен по бескомпромисном инсистирању на тренингу и дисциплини.

Последњих година, Вујошевићеву каријеру су успорили озбиљни здравствени проблеми. Дугогодишња борба са дијабетесом довела је до отказивања бубрега, због чега се повукао са клупе и посветио лечењу. Ипак, он је и даље присутан у јавности као оштар аналитичар и критичар, човек који без задршке говори о проблемима у спорту и друштву.

Душко Вујошевић остаје симбол једног времена у којем се кошарка играла срцем и знањем, доказујући да се фанатичним радом и спартанском дисциплином могу победити вишеструко богатији ривали. Његово наслеђе се не мери само пехарима, већ десетинама играча којима је трасирао пут до светске славе.