Ево до када се верници поздрављају са "Христос васкрсе"

Ускрс, као празник над празницима, дан победе Исуса Христа над смрћу, обележавамо три дана. Иако смо навикли да једни другима честитамо овај празник речима "Христос васкрсе" и отпоздравом "Ваистину васкрсе" углавном на први дан Ускрса, он би требало да се задржи у нашем говору много дуже.

Ускршњи празници трају три дана, али би ускршњи поздрав требало да изговарамо барем до Спасовдана, који "пада" 40 дана после Ускрса, увек у четвртак. 

BloombergAdria.com

Зашто би ускршњи поздрав требало да користимо приликом сусрета са другима до Спасовдана?

Спасовдан, односно Вазнесење Христово, јесте дан кад се Исус Христос јавио својим ученицима уз речи:

"Идите по свему свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује биће осуђен".

Христос је својим ученицима обећао Духа Утешитеља и заповедио да до силаска Духа Светога, односно до Педесетнице (или, како се у нашем народу чешће каже, празника Свете Тројице) не излазе из Јерусалима. Тако су апостоли могли да пренесу Христову веру народу и да људе спасавају у вери, па отуд и назив празника Спасовдан.

Кад је благословио апостоле, Исус Христос се, по предању, узнео на небо - зато се празник зове још и Спасовдан. Четрдесетница се увек слави 40 дана после Ускрса, увек "пада" у четвртак, а датум је "покретан", јер се увек рачуна од првог дана Ускрса.

На овај празник људи једни друге поздрављају речима "Свети Спасе, спаси душе наше", као вид поздрава који осликава дубину вере у Исуса Христа.

Постоји, међутим, још једна теорија о томе колико дуго би требало једни друге да поздрављамо речима "Христос васкрсе, ваистину васкрсе".

Отац Љуба Ранковић практикује да овај поздрав изговара све до Божића, како би се током целе године смењивала два најлепша поздрава у православљу - "Мир Божји, Христос се роди" и "Христос васкрсе, ваистину васкрсе". Први од Божића до Ускрса, други од Ускрса до Божића. Тако се верници целе године подсећају да су рођење и васкрсење Спаситеља најважнији празници који чине срж хришћанства. Изузетак је, наравно, Богојављење, кад сви једни друге поздрављамо речима: "Бог се јави, ваистину се јави".

(Блиц Жена)