"Оца сам упознао тек када је изашао из затвора"

Прослављени глумац Воја Брајовић поделио је једном приликом потресне детаље из свог раног детињства, откривши да је оца први пут упознао тек када је он изашао из затвора.

- Моји родитељи су се узели млади. Отац је имао 22, а мајка 16. Рођен сам 1949, мој брат 1946. Оца сам упознао тек кад је изашао из затвора. Било је то доба Информбироа. Имао сам девет месеци када су у кућу ушли неки људи, оца одвели а нас истерали. Мајка се са двоје мале деце вратила у родно Ваљево, а за оца није знала ни где је. Тражила га је годинама и пронашла га је у затвору Стара Градишка. Били су изложени страховитим тортурама. Често се сетим једне његове приче. Наиме, био је партизан и за време рата, док су ослобађали Прозор, спасао је једног младића и дао му коња да побегне. Када је доспео у затвор Стара Градишка (претходно је био на Голом отоку) то је већ била 1950.", испричао је Брајовић једном приликом.

BloombergAdria.com

- Тамо је тај исти младић био сурови надзорник који му је стално љутито говорио: „Бандит Брајовић, марш на прање клозета!“ Отац је касније схватио да му тако спасава живот, јер је остатке хране замотане у новине бацао поред рупе у клозету. Није смео другачије да му помогне, био је то реванш за оно што је отац за њега учинио приликом ослобођења Прозора. Када је отац одведен на Голи оток, јасно, мајка је са двоје мале деце јако тешко живела, а одведен је, наравно, због бесмислице. Имао сам прилике да читам његов досије.

BloombergAdria.com

Брајовић га је описао као трагикомичан, додајући да трагична ситуација сама по себи постаје комична када се тај досије прочита. Осврћући се на одрастање обележено сиромаштвом и неправдом, он посебно истиче важност проналажења оптимизма у најтежим животним неприликама. Брајовић наглашава да се прави оптимизам не рађа када је угодно и удобно, већ искључиво када је најтеже, јер се без њега не може ићи даље кроз живот.

(Блиц)