Сутра је Источни петак: Верници - ово урадите раном зором!

Први петак после Ускрса у народу носи више имена – Источни, Светли, Благи или Бели петак – јер припада Светлој седмици, времену радости после Христове победе над смрћу. Овај дан у српском народу прати мноштво обичаја и веровања, док га Црква тумачи на другачији, дубљи начин, указујући на његов прави духовни смисао.

Источни петак, Бели петак, Благи петак или Светли петак "пада" првог петка после Ускрса током Светле седмице. Дани радости који су уследили васкрсењем Исуса Христа се настављају, а у народу постоје бројни обичаји које би ваљало спровести на Источни петак.

Обичаји на Источни петак

Верује се да би требало устати што раније, по могућству чим сване, како би вас пратили срећа и радост током целе године. Одмах по устајању требало би отићи до прве реке или извора и умити се том водом, да би током целе године срећа текла за вама као што тече у реци или извору.

Још једно веровање које се доводи у везу са првим петком после Ускрса јесте да би на тај дан све девојке и жене требало да избегавају тешке послове и да се одмах по буђењу помоле Пресветој Богородици. Иако није црвено слово, српски народ је довео у везу празновање Источног петка са Пресветом Богородицом, и то не без разлога. Ипак, као и код многих других празника, став Цркве и народни обичаји и веровања се и на Источни петак разликују.

Црква, наиме, на Источни петак обележава обнављање храма Богородичног извора животворне воде у Константинопољу. Храм је саградио цар Лав Велики из захвалности Пресветој Богородици за исцељење једног слепог човека, а касније, после много година на истом извору исцелио се и цар Јустинијан. У знак захвалности цар Јустинијан је тај храм још више раширио и украсио, али се, нажалост, после земљотреса он срушио. Цар Василије Македонац и његов син Лав Мудри обновили су и храм и извор на ком су се, по предању, многи исцелили, а понајвише припадници грчке аристократије.

Пентикостар, односно "Цветни триод", богослужбена књига која се користи од Ускрса до Силаска Светог Духа на апостоле (Педесетнице, односно Свете Тројице), наводи "живнопријемниј источник", а "источник" на црквенословенском језику значи "извор". Отуд је народ значење самог празника погрешно превео, па је дан кад се празнује обнављање храма Богородичиног извора "превео" у "Источни петак".

У неким деловима Србије на Источни петак се фарбају јаја која ће бити однета на гробље четири дана касније, на Побусани понедељак. Понедге се, такође, на сутрашњи дан обавезно једе "благота" – млади кајмак и млади сир, јер се првог петка после Ускрса не пости.

(Жена Блиц)