Неће почивати у миру! Шпанија ударила на усташе и Лубурића

Како се наводи, то се односи на велику шаховницу која почиње првим белим пољем. 

Лубурићев гроб је изграђен 1976. године и налази се на видљивом месту на гробљу у Валенсији и, према писању медија, садржи симболе усташког режима, попут почасног натписа. Ови елементи су укључени у Каталог симбола супротних демократском сећању утврђен Законом о демократском сећању који је шпанска влада усвојила у октобру 2022. године.

Он такође укључује споменике усташким званичницима јер су били савезници нацистичког режима у Другом светском рату.

Одлука о Лубурићевом гробу донета је након извештаја Техничке комисије задужене за процену ове врсте елемента, која је закључила да место његовог сахрањивања садржи истакнуте симболе и референце које нису у складу са принципима важећег шпанског закона.

Шпански медиј наводи да одлука захтева уклањање грба усташког режима са споменика и околног јавног простора, као и додавање информативних елемената који пружају историјски контекст.

Ова упутства су саопштена и надлежним органима и укљученим странама.

BloombergAdria.com

Штавише, утврђено је да ова контекстуализација мора да укључује референце на улогу коју је Лубурић играо током рата, на злочине везане за систем концентрационих логора и његов каснији боравак у Шпанији. Такође се упозорава да би непоштовање ових мера могло довести до покретања поступка санкционисања, како је предвиђено законом о демократском сећању.

Након Ел Дебатеа, вест су пренели и други шпански медији, укључујући утицајни Ел Паис. Нико од њих није превише претпостављао о квалификацијама Макса Лубурића, истичући да је био познат и као „месар“ и да је био један од одговорних за систем концентрационих логора Независне Државе Хрватске, посебно Јасеновац, где су убијани Срби, Јевреји, Роми и политички противници усташког режима, и то, како се истиче, у хиљадама.

Подсећа се да је Лубурић после рата побегао у Шпанију, где је годинама живео у Каркасенту под лажним именом. Убио га је 1969. године агент УДБЕ Илија Станић, а контроверзни надгробни споменик је подигнут 1976. године.

Ел Паис је још експлицитнији, и подсећа да су и нацисти били згрожени злочинима почињеним под Лубурићевом командом, и посебно истичући да се одлука првенствено односи на шаховску таблу са првим белим пољем у комбинацији са мачем, где подсећају да је данашња шаховска табла она са првим црвеним пољем.

BloombergAdria.com

Лист подсећа да је сам Лубурић себе описао као „ратног злочинца по милости Божјој“. То се наводи у писму из маја 1961. године упућеном Илдефонсу Мартинезу, команданту 34. терција Цивилне гарде у Валенсији. Писмо се налази и у Лубурићевој личној архиви, случајно откривено у напуштеној сеоској кући.

Даље се наводи да је Вјекослав Лубурић уживао у блиским односима са франкистичким властима. Чак је делио послове и банковне рачуне са фрањевачким фратром Мигелом Олтром, теологом који је био блиски повереник Франкове супруге Кармен Поло.

Франков режим, наводи лист, дочекао је Лубурића раширених руку и пружио му лажни идентитет, живећи као Висенте Перез Гарсија, подстичући његове послове, прво фарму у Бениганиму, а касније штампарију у Каркасенту, и нудећи му заштиту. Иако, пишу, не баш ефикасно у кључном тренутку јер га је 20. априла 1969. године други емигрант, Илија Станић, тада 23-годишњак, претукао насмрт у његовом дому у Каркасенту. Станић је деценијама избегавао франкистичку полицију и Интерпол. Франкистичка штампа је увек приписивала убиство завери у тадашњој комунистичкој Југославији.

Новинарка Франсес Бајари, која је истраживала Лубурићев смрт, пише за Ел Паис да је градско веће Каркасента покушало да ексхумира тело, али да су Лубурићева деца, која имају концесију од 99 година, доследно била против таквог потеза. Аркади Еспања Гарсија, шпански министар финансија, пореклом је из Каркасента, и рекао је да одлука о уклањању симбола са гроба хрватског усташког званичника Вјекослава Макса Лубурића у Каркасенту представља крај глорификације фашизма и његових протагониста.

Занимљиво је да је седамдесетих година прошлог века млади Аркади Еспања био један од цртача графита у свом родном граду, где се појавио графит „Fora fexistes de Carcaixent“, или „Фашисти напоље из Каркасента“. Садашњи министар финансија је његов син, пише Бајари, који је емотивно изјавио да његов отац није доживео да види како је влада, у којој његов син руководи кључним ресором, одлучила да се на гробници налазе плоче које објашњавају управо оно што је његов отац већ говорио седамдесетих година, а то је да је Лубурић фашиста.

Подсетимо, Вјекосав Лубурић, познатији под надимком као Макс, био је хрватски усташки официр и званичник који је био на челу система концентрационих логора у Независној Држави Хрватској (НДХ) током већег дела Другог светског рата. Лубурић је такође лично надгледао и предводио геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима.

Због своје умешаности у бројне ратне злочине стекао је репутацију најбруталнијег међу усташким заповедницима. Отуда је често називан „месаром”, а његови следбеници „месарима”.

BloombergAdria.com

После рата командовао је крижарима, проусташком групом, који су водили герилски рат против нове југословенске државе, пре него што је емигрирао у Франкову Шпанију. Лубурић је 1957. основао емигрантску терористичку организацију Хрватски народни отпор.

Ујутру 21. априла 1969, Лубурићев син открио је очев крвави леш у једној од спаваћих соба у свом дому. Лубурић је убијен дан раније. Мрље од крви на поду указивале су на то да су га из кухиње одвукли и грубо стрпали под кревет. Више пута су га тукли по глави тупим предметом.

BloombergAdria.com

Обдукцијом је утврђено да ударци у главу нису били смртоносни; Лубурић се задавио властитом крвљу. Његовој сахрани присуствовало је стотине хрватских националиста у усташкој униформи, који су скандирали усташке пароле и изговарали фашистичке поздраве.