Скандал у Хрватској: "Францетић и Рафаел Бобан су понос!"

Мишић је у јавности познат и као вуковарски бранитељ српске националности, и као човек који је јавно бранио Јосипа Дабру након што је објављен снимак на којој пјева песму са стихом о “гробници од злата”, чиме се циљало на гроб усташког поглавника Анте Павелића.

- Никада, баш никада нисам порицао жртаве. Злочинце сам прозвао увек. Никада с бројем жртава нисам лицитирао. 

Ако је злочинац Тито прећутно одобрио Блајбург, ако је Вјекослав Лубурић управник Јасеновца, ја са тим немам проблем. Злочин је злочин, жртава је жртва. Али да је једна већа од друге...

Е, сад Тита не дирати а Вјекослава прогласити злочинцем... С тим имам проблем. Злочин је почињен, због злочина испаштамо. Убијати чекићем или бацати живе људе у јаму. Понављам злочин је злочин.

Исто тако Јуре Францетић и Рафаел Бобан, нису исто што су Тито и Макс (Лубурић). Питате се имам ли храбрости рећи. Није то храброст, Тито и Макс су злочинци.. Јуре Францетић и Рафаел Бобан су понос хрватске државе - написао је Мишић јуче на Фејсбуку.

Мишић је у међувремену обрисао последњу реченицу из статуса и заменио је реченицом

- Тито и његова странка су ово наставили све до Домовинског рата.

Индекс.хр је послао упут владајућем ХДЗ-у и хрватском премијеру Андреју Пленковићу питање да ли њихов став, као коалиционих партнера Предрага Мишића, да су Францетић и Бобан хероји хрватске државе. Одговор још није стигао.  

BloombergAdria.com

Ко су били Јуре и Бобан?

Јуре Францетић је рођен 1912. године у Прозору, код Оточца. Почетком 1930-их, због критика југословенског режима, побегао је у егзил. У једном тренутку се вратио у Загреб, а касније је поново побегао у Немачку.

Павелић га је убрзо именовао за комесара за Босну, где је основао Црну легију. Убрзо је почео да ради на спровођењу расних закона и депортацији бројних Срба и Јевреја, као и хрватских комуниста.

Рафаел Ранко Бобан је рођен у Бобановој Драги, у Совићима код Груда у Босни и Херцеговини. Радио је и у егзилу до проглашења НДХ. Затим је радио у усташкој војсци и на крају је постао заменик Јуре Францетића на челу Црне легије. По њему сада носи име XI. батаљон ХОС-а.

- Није био војни геније, нити је имао, нити је могао имати, солидно војно знање, али је био идеалан за борбу у босанским планинама, посебно када је уз њега стајао син наше сурове Херцеговине, рођени герилац Рафаел Бобан - написао је Еуген Дидо Кватерник, усташки идеолог, преноси Индекс.

BloombergAdria.com

Мит о Дрини

Рад њих двојице је очигледно имао не само позитиван утицај на политичко руководство НДХ, већ и снажан утицај на народ, пре свега кроз песму "Ево зоре, ево дана", када је настала током Другог светског рата, а тако и у 21. веку, када је популарна на свадбама и политичким скуповима. 

У песми се налази и чувени стих: „О, усташе, браћо моја драга, дубока је вода Дрине.“ Ово је мит о Францетићу који је прешао Дрину и ту успоставио хрватску границу, који пропагирају љубитељи усташке НДХ.

Историјска је чињеница да Хрватска никада није имала границу на реци Дрини, за то нема доказа. У пролеће и лето 1942. године, Францетићеве јединице су заиста постигле војни успех у Босни, што је резултирало изласком на Дрину.

BloombergAdria.com

Језиви злочини

Постоје извештаји да је изјавио да Србе не треба убијати, али су сами Немци имали примедбе на његов рад, тврдећи да његове јединице чине бројне масакре над српским становништвом.

У селу Горњи Малован убијено је 70 сељака, а још гори злочин, према ономе што се зна, почињен је у селу Урије. Милован Ђилас, касније познати дисидент који је провео више од десет година у затвору у Југославији због критике њене економске политике, био је један од партизана који су крајем јула стигли у село Урије.

За ове злочине оптужен је Јур Францетић. Ђилас је написао да је под крошњом крушке наишао на два сељака који су били „погођени у потиљак, меци су изашли испод десног уха и отворили огромне ране, толико велике да је мозак цурио из њих“.

Додао је да је тамо убијено још шест сељака.

BloombergAdria.com

„Дете је лежало у гомили лешева. Али глава је била смрскана.“

Касније је приметио „још десет, дванаест лешева“, међу којима су биле жене, девојке, деца...

- Дете је лежало у гомили лешева. Али глава је била смрскана, без поклопца, без капи крви у шупљој лобањи. Мозак - је ли то био дечји? - само мало густе беле пулпе лежало је поред главе, са комадићима меса - написао је Ђилас, додајући да је реч о женском детету, коме је такође био смрскан и грудни кош. 

- И остали лешеви су били унакажени. Лице десетогодишњег дечака било је рањено на челу, а имао је и убодне ране на јагодицама. Дечак, са истом празном лобањом као и то дете, лежао је склупчан око жбуња поред пута, босих стопала скупљених уз њих и танких, измршавелих руку. Да дечак није био тако унакажен, човек би помислио да је заспао тамо у хладу - написао је Ђилас, преноси Индекс.

Раскомадани лешеви, међу њима жене, деца...

Додао је да је, ходајући даље, на раскрсници пронашао још 25-30 лешева, укључујући „гомилу људских, женских, дечјих тела, удова, глава...“

Францетић је такође имао овлашћења да хапси противнике режима. Верује се да је лично учествовао у хапшењу, затварању и испитивању истакнутих Срба и Јевреја, као што су Васа Мискин, Нисим Албахари, Вукосава Вукица Шаин...

Слао цивиле у Јасеновац

Из документа од почетка новембра 1942. године, који се налази у Хрватском државном архиву, јасно је да је Францетић слао цивиле у Јасеновац.

BloombergAdria.com

У документу, који се завршава поздравом „За дом спремни“, говори се о томе како ће девет становника Хрватског загорја бити депортовано у Јасеновац. Важно је напоменути да се не ради о војницима, већ, редом - о адвокату, шоферу, бачару, два пољопривредника, два трговца, ветеринару и једном приватнику.

Францетић је преминуо крајем 1942. године. Позван је у Лику да преузме команду над усташким и домобранским јединицама тамо. Путовао је авионом који је, због наводне италијанске саботаже, принудно слетео код Слуња.

Пре него што су партизани успели да стигну до Францетића, сељаци су га сустигли и претукли. Партизани су покушали да га спасу јер им је био потребан за размену, али су његове ране биле претешке.

Бобан потписао смрт притвореника

Рафаел Бобан је потом преузео Црну легију, која је убрзо распуштена, а њен трећи батаљон је постао 5. стајаћа активна чета, која је касније деловала у Подравини.

Постоје тврдње да је Бобан у фебруару 1944. године, након заузимања Копривнице од партизанских руку, стрељао десет цивила у знак одмазде, а још четири у јуну. После рата, усташки званичник Иво Ројница оптужио га је за убиство генерала Фрање Шимића.

У одлуци о утврђивању злочина окупатора из 1945. године наводи се да су у јуну 1944. године у Ђурђевцу ухапшени земљорадник Игнац Живко, службеник Херберт Кукец, часовничар Јосип Берта и ученик гимназије Златко Михелић.

BloombergAdria.com

Није познато шта се са њим десило после рата.

Усташе су, по наређењу Рафаела Бобана, даноноћно тукли заточенике палицама, гурали им игле под нокте, наређивали им да лижу под и со, што им је изазивало болове у срцу. Затим су стрељани на ђурђевачком гробљу, а одлуку о смрти потписао је управо Рафаел Бобан. Пре тога су опљачкали и испразнили радњу сатова Јосипа Берте.

Шта се десило са Бобаном после Другог светског рата није познато. Постоје приче да се преселио у Аргентину, затим у САД и да је учествовао у Корејском рату.

Познато је само да је током реконструкције владе НДХ у егзилу 1951. године, Анте Павелић именовао Бобана за министра оружаних снага, иако он није био присутан.