Као НАТО '99: Иранци касетним бомбама убили девојчицу (11)

Једанаестогодишња девојчица која је рањена када је иранска касетна бомба погодила израелски град раније током рата, преминула је.

Према писању листа "Тајмс оф Израел", челници израелског града Бнеј Брак је објавили су да се девојчица зове Несја Каради.

Она је тешко повређена у иранском нападу 31. марта.

Град је данас објавио да је преминула од задобијених повреда.

Бомбардовање Ниша касетним бомбама 1999.

Бомбардовање Ниша касетним бомбама десили су се 7. маја и 12. маја 1999. године током НАТО бомбардовања СР Југославије. То су једни од најозбиљнијих напада у току НАТО бомбардовања СРЈ у којем је дошло до страдања цивила коришћењем касетних бомби БЛУ-97.

Прво бомбардовање је било "значајнији" догађај јер је укључивао смрт цивила уз употребу касетних бомби током НАТО бомбардовања у Југославији.

Сутрадан, 8. маја, генерални секретар НАТО-а, Хавијер Солана, потврдио је одговорност НАТО-а за напад, изјавом да је "НАТО потврдио да је оштећење пијаце и клинике проузроковало НАТО оружје које је промашило циљ". Према изворима из војске САД, контејнер касетне бомбе CBU-87 није се отворио изнад циља него убрзо након избацивања из авиона, због чега је субмуниција пала на друге циљеве унутар града.

Касетне бомбе је избацио холандски F-16. Након овог напада Холанђани су прекинули да користе касетне бомбе током бомбардовања, што није био случај са другим чланицама НАТО пакта. Авиони британског Краљевског ваздухопловства су и након овог случаја наставили да користе касетне бомбе.

"Human rights watch" је осудио напад и упозорио да касетне бомбе не смеју да се користе приликом напада на урбана насеља због густине насељености подручја. "Амнести интернашнал" је објавио да НАТО није предузео мере опреза и да је прекршио забрану несразмерног напада према чланку 54 (4) и (5) протокола I.

Списак нишких жртава

Александар Дељан (1949)
Божидар Вељковић (1961)
Љубиша Станчић (1941)
Божидар Ђорђевић (1942)
Гордана Секулић (1971)
Трифун Вучковић (1913)
Слободанка Стоиљковић (1937)
Драгиша Вучић (1941)
Живорад Илић (1928)
Вера Илић (1934)
Саша Миљковић (1966)
Љиља Спасић (7 месеци трудноће) (1973)
Герасим Јовановски (1915)
Милутин Живковић (1925)
Драгиша Анђелковић (1947)

Смрт српских цивила

На Ниш је током бомбардовања укупно бачено 36 товара касетних бомби, где је убијено 15 цивила, док је 30 цивила повређено а од тог броја 8 цивила је тешко повређено, затим оштећено је 120 стамбених објеката, тотално је уништено 47 путничких аутомобила а 15 аутомобила је претрпела нека оштећења.

И поред неколико акција чишћења терена од заосталих касетних бомби, њихово дефинитивно уклањање (2010. године) још није могло бити завршено. У 2015. години, површина од 10.830.927 квадратних метара око Ниша је очишћена од касетних бомби, док је најављено чишћење још 6.000.000 м².

Шта су то касетне бомбе?

Касетна бомба, распрскавајућа бомба, кластер бомба, касетна авио-бомба (КАБ) је врста слободнопадајуће, аеродинамички обликоване муниције са касетном бојевом главом која се баца из ваздуха или испаљује са земље. У принципу то је невођена авио-бомба, са бојевом главом - специјалним, „контејнером“ у коме је смештена подмуниција која се популарно назива „субмуниција“.

Касетна бомба је конструисана тако да у својој унутрашњости носи субмуницију најразличитијег дејства: распрскавајућег, пробојног, запаљивог или комбинованог. Сврха оваквих бомби је уништавање непријатељске живе силе, уништавање материјално-техничких средстава, запречавање путева и онемогућавање коришћење објеката (нпр. аеродрома). Постоје и бомбе дизајниране да уништавају железничке пруге, далеководе, ослобађају хемијско или биолошко оружје, као и што постоје бомбе, које могу да разбацају неубојити садржај, као што су леци.

Касетна бомба је састављена од контејнера у коме има од неколико десетина до неколико стотина касетних бомбица, где се приликом дејства ослобађа већи број мањих бомбица над широм околином, које представљају опасност по цивилно становништво још дуго година после тога. Такву неексплодирану муницију је врло скупо пронаћи и уклонити. Стога за касетне бомбе можемо да кажемо да су једно од најмонструознијих оружја данашњице од кога и након завршетка рата већином страдају цивили у преко 95% случајева, као на пример у Вијетнаму и Лаосу где и после 30 година велики број њих страда.

Постоје и друге врсте ове муниције, попут хемијских, биолошких и антиелектро касетних бомби са графитним влакнима (БЛУ-114/Б) које су намењене да изазову кратке спојеве, оштете или онемогуће довод електричне енергије у високонапонским далеководима и електро подстаницама. Те касетне бомбе су први пут коришћене на територији тадашње Југославије 1999, а превасходно на Косову, од стране Америке и њених НАТО савезника. Што се тиче хемијског оружја у касетним бомбама, развијали су га током 1950-их и 1960-их година САД и Совјетски Савез. Конвенција о хемијском оружју је 1993. године забранила употребу тог оружја.

Претња цивилима

Иако су сва оружје опасна, касетне бомбе представљају посебну претњу по цивилно становништво из два разлога: имају широко подручје дејства и увек остаје велики број неексплодираних бомби у зони дејства. Неексплодиране бомбе могу остати опасне и деценијама након завршетка сукоба, имамо пример из рата у Вијетнаму и Лаосу који су бомбардовани давне 1973. године, па и даље имамо велики број жртава, где само у Лаосу имамо годишње преко 100 цивилних жртава.

Један контејнер касетне бомбе при дејству заузима простор величине од 2-3 фудбалска игралишта а веома често се при нападу дешава и избацивање више од једне касетне што у зони удара заузима далеко већу површину. Због тога не страда само војска него најчешће страдају цивили и недужна деца. А још проблематичнија употреба касетних је у густо насељеним местима, где имамо пример из 1999. године када је НАТО гађао центар Ниша, и тада је страдало више десетина наших грађана. Имамо и један случај из Либана где је за само 3 дана бачено 4 милион касетних, где и дан данас страда по неколико цивила сваког месеца.

Касетне бомбе су доказано погубне за цивилно становништво и због огромног страдања цивилног становништва од касетне муниције дошло је до великог противљења коришћењу касетних бомби почев од Црвеног крста, затим стотине организација из целог света, онда коалиција за забрану касетне муниције, као и Уједињене нације. Хандицап Интернатионал је 2005. године радио студио страдања цивила у свету од касетне муниције и забележио је 13.306 званично потврђених жртава, а то је од тог броја 98% цивилних жртава, док је 27% страдало деце. А према званичним подацима УН-а од касетне муниције је страдало нешто више од 95% цивила у односу на број војника, а од тог броја 25% су деца, што је приближно исти податак који је дао и Хандицап Интернешнал у својим извештајима.