Упозорење: Шта прво уради ђаво када уђе у тело човека

Међу њима се истиче и свештеник Предраг Поповић, чије се речи, ставови и размишљања радо прате и уважавају како међу верницима, тако и међу широм публиком на друштвеним мрежама, посебно на Фејсбуку и Јутјубу. Овога пута, осврнуо се на тему самоће и духовне замке уверења да човеку "није потребан нико".

Опасност изолације и унутрашње затворености

Отац Предраг Поповић говори да нас ђаво одваја од суштине кад кажемо да нам у животу не треба нико.

BloombergAdria.com

- Мени не треба нико. Само ја и Бог - размишљање је које, како наводи и упозорава отац Предраг Поповић, носи са собом бројне замке јер се на тај начин одвајамо од породице, постајемо лењи и нама је лакше управљати без опирања. На тај начин човек учи да воли самоћу, а наш свештеник истиче да такав однос према животу може бити опасан.

Замка погрешног духовног уверења

"Човек мисли да и даље служи Богу, а није тако."

- Ђаво је тиме ударио на суштину спасења човека, а човек и даље има утисак да је Божји и да служи Богу. После тога је све веома лако - започео је причу отац на свом Фејсбук профилу.

BloombergAdria.com

У наставку свог размишљања, он наглашава да се човек, када се удаљи од породице и заједнице, постепено удаљава и од здраве духовне равнотеже. Такво стање, према његовим речима, отвара простор пасивности, унутрашњој празнини и губитку животне енергије.

Породица као духовни ослонац

- Кад човек изађе из заједнице, кад човек изађе из породице, веома је лако њиме манипулисати. Прва ствар коју 'демон' ради када уђе у човека јесте то да га одваја од породице. И човек почиње да воли да је сам и у својим мислима - између осталог је отац Предраг Поповић испричао у својој недавној објави и поново упозорио да не изговарамо и не помишљамо да нам у животу не треба нико.

BloombergAdria.com

Закључак: између слободе и удаљавања

У свом обраћању, отац Предраг указује на то да граница између здраве самосталности и потпуне изолације може бити танка, али и опасна. Према његовом тумачењу, човек је по својој природи биће заједнице, а удаљавање од породице и ближњих може довести до духовне празнине

(Стил)