Пронађене 42 изгубљене странице из Новог завета

Једно од открића односи се на рукопис из шестог века познат као Кодекс Х, који садржи препис Посланица светог Павла.

Прича о овом рукопису је драматична. Наиме, између 10. и 13. века, монаси у манастиру Велика Лавра на Светој Гори у Грчкој систематично су растављали стари кодекс, а његове драгоцене странице од пергамента користили су као материјал за увезивање и заштитне листове за друге, новије књиге.

С временом је Кодекс Х као целина нестао, а његови фрагменти распршени су широм Европе. Иако се отприлике знало шта је рукопис садржао, сматрало се да су његов прецизан изглед, распоред текста и белешке на маргинама неповратно изгубљени.

Међутим, међународни тим истраживача под вођством Гарика Алена, професора библијских студија на Универзитету у Глазгову, успео је да учини готово немогуће. Реконструисао је чак четрдесет и две претходно непознате странице.

BloombergAdria.com

"Међународни тим академика предвођен професором Гариком Аленом са Универзитета у Глазгову успешно је пронашао 42 изгубљене странице из једног од најважнијих раних рукописа Новог завета на свету: Кодекса Х. Рукопис, копија Посланица светог Павла из 6. века, изгубљен је за историју када је растављен у самостану Велика лавра на Светој гори у Грчкој у 13. веку", потврдио је Универзитет у Глазгову на својим службеним страницама.

Модерна технологија оживела заборављено мастило

Кључ успеха лежао је у примени мултиспектралног снимања, технологије која омогућава детекцију трагова мастила невидљивих голим оком. Тим је, наиме, схватио да је у једном тренутку у историји оригинални текст на пергаменту био поновно подебљан новим мастилом.

Хемикалије из тог новог мастила пресликале су се на суседне странице с којима су биле у додиру, при чему су оставиле слабашне отиске оригиналног текста. Ти "фантомски отисци", како су их назвали истраживачи, постали су видљиви тек под специјализованим камерама.

Како би били потпуно сигурни у историјску тачност, научници су у сарадњи са стручњацима из Париза спровели и датирање угљеником-14, што им је омогућило потврду порекла пергамента из шестог века.

BloombergAdria.com

Новооткривене странице показале су да је текст био организован другачије од данашњих издања Библије. Садржао је Еуталијев апарат, сложен систем пролога, списака поглавља и ознака за цитате који је читаоцима служио као навигација пре изума бројева страница.

Још важније, видљиве су исправке и белешке које су монаси додавали, што је доказало да рукописе нису само пасивно преписивали, већ да су их проучавали и прилагођавали.

Скривено јеванђеље испод три слоја записа

У другом, једнако важном открићу, медијавелиста Григори Кесел пронашао је скривено поглавље Јеванђеља унутар рукописа у Ватиканској библиотеци.

Текст је био невидљив јер се налазио на палимпсесту, пергаменту с којег је оригинални запис избрисан како би материјал могао поново да се искористити. Ова пракса била је честа у средњем веку због високе цене и реткости пергамента.

Користећи ултраљубичасту фотографију, Кесел је успео да продре кроз горње слојеве текста и открије најстарији запис. Реч је о преводу Јеванђеља по Матеју на старосиријски језик, који датира отприлике из шестог века, док је сам превод настао пре отприлике 1750 година.

Испод грузијског текста на врху и грчког текста у средини, сиријски је запис нудио детаљнију верзију Јеванђеља од стандардне грчке која се данас користи. Ово је откриће веома важно јер је то тек један од четири позната рукописа који садрже делове старосиријског превода Јеванђеља.

Оба ова проналаска показују како древни рукописи нису били статични објекти, већ живи документи који су се мењали кроз интеракцију са својим читаоцима.

Како је то сажео професор Ален говорећи о Кодексу Х: "Открити било какав нови доказ о томе како је изворно изгледао, а камоли оволику количину, монументално је постигнуће."