"Потпуно ми је опала коса - била сам сигура да имам рак"

Маја Оџаклијевска, певачица чаробног гласа, после дуже времена недавно је поново стала пред публику. Она је, наиме, у ревијалном делу фестивала Београдско пролеће отпевала свој хит "Даљине" и још једном, по ко зна који пут, одушевила публику.

Неколико дана раније, 21. априла, прославила је 72. рођендан.

Негде у исто време Маја Оџаклијевска гостовала је у подкасту “Корак испред са Сандром” где је говорила о разним темама, па и о свом здрављу.

- Пре четири године десило се да ми је потпуно опала коса, мислила сам да имам неки скривени рак. Отишла сам код лекара и урадила све претраге. Рекли су да су сви параметри одговарајући и да је све у реду.

- Међутим, с моје главе су отпадали праменови. Замислите, од дуге косе остали су само патрљци. Била сам сигурна да имам рак, али су ми објаснили да је то највероватније последица стреса. Кад народ каже да све иде из главе, заиста је тако. Све зависи како ћете посматрати одређене ствари - рекла је Маја Оџаклијевска.

Пре неколико година Маја Оџаклијевска ужурбаност Врачара заменила је идиличном кућицом надомак Београда. Иако је, како је испричала у емисији “ТВ лица као сав нормалан свет” одувек маштала о таквом начину животу, разлог више да се пресели био је и њен унук Лука.

Аутистични дечак, који сада већ има 16 година, до 2022. године живео је са баком. Прво што је урадила када се преселила било је да Луки направи љуљашку.

- Препознала сам аутизам код њега кад је имао две године. Прво се крио тамо где је мрачно, углавном испод стола или испод јоргана, а на додир би вриштао. Често је имао хистеричне нападе. Заправо, ја сам их тако доживљавала - испричала је Маја Оџаклијевска која је преузела бригу о унуку.

- Пошто ћерка то више није могла да поднесе, одлучила са мда преузмем бригу о Луки. Чинило ми се да и даље имам огромну количину љубави коју могу да дам, и ето, даћу је њему, јер му је преко потребна. После извесног времена почео је да се смирује - казала је, између осталог Маја, па открила да је њен унук невербалан, али да се одлично разумеју.

- Толико тога каже са два осмеха и три погледа, да се слатко испричамо. Кад му преко вибера кажем "где је мој принц", он развуче осмех па се радује.

- Понекад пожелим да имам чаробни штапић који ће му помоћи да крене у свој живот. А онда помислим, а шта је у суштини жвиот, пун је негативности, агресије, мржње. Можда је боље за њега што живи у свом свету бајки и илузија, коју му ми као породица пружамо. Заштићен је од свега што друга деца преживљавају, јер ми као родитељи нисмо успели да нашој деци обезбедимо животну сигурност. Можда је и боље што је Лука негде далеко, а опет близу оних који га највише воле - поручила је Маја Оџаклијевска.

(Hello)