Ко долази на Параду, а ко не? Кремљ: "Нисмо слали позивнице"

Некада велика демонстрација руске војне моћи, ове године ће парада за Дан победе бити нешто скромнија. 

Ове суботе, 9. маја, на Црвеном тргу неће бити ни војних возила ни кадета, а изостанак тешке технике пратиће и необично мали број страних гостију. Кремљ је смањени формат прославе објаснио "тренутном оперативном ситуацијом", пише Евроњуз.

У време бољих односа са Западом након распада Совјетског Савеза, прославама Дана победе присуствовали су бројни западни лидери. Амерички председник Бил Клинтон, британски премијер Џон Мејџор и канадски премијер Жан Кретјен били су међу гостима 1995. године.

Десет година касније на паради је био Џорџ В. Буш, уз лидере Француске и Немачке, а немачка канцеларка Ангела Меркел посетила је Црвени трг 2010. године. Међутим, након догађаја на Криму 2014. и почетка рата у Украјини, западни лидери престали су да долазе. Са почетком свеопштег рата 2022, списак гостију постао је још краћи, а онај за 2026. годину најкраћи је у модерној историји Москве.

Ове суботе на Црвеном тргу очекују се само два међународна лидера: председник Лаоса Тонглун Сисулит и малезијски врховни владар султан Ибрахим. Иако Кремљ истрајава на томе да ће присутан бити и словачки премијер Роберт Фицо, он је сам потврдио да не планира долазак на параду.

Његов заменик министра спољних послова Растислав Чованец изјавио је како би Фицо могао искористити посету Москви да Владимиру Путину пренесе поруке Володимира Зеленског, што је за Кремљ вероватно гори сценарио од самог недоласка.

Свој долазак потврдили су Бадра Гунба из Абхазије и Алан Гаглојев из Јужне Осетије, региона над којима је Москва преузела контролу након 2008. године.

Као и сваке године, на паради ће бити и белоруски лидер Александар Лукашенко, чији статус „страног вође“ ЕУ и САД не признају.

Присуствоваће и делегација Републике Српске предвођена бившим председником ентитета Милорадом Додиком, коме је у БиХ изречена шестогодишња забрана обављања дужности.

Суочен са празним трибинама, Кремљ тврди да нико није ни био позван. Помоћник Владимира Путина, Јуриј Ушаков, изјавио је да позивнице страним лидерима нису ни слате.

- За разлику од прошле године, намерно нисмо позивали стране госте на прославе - рекао је он.

Ипак, неки недоласци боле више од других. Јерменски премијер Никол Пашињан поручио је да неће доћи у Москву, и то недуго након што је у Јеревану угостио десетине страних лидера на самиту Европске политичке заједнице, демонстрирајући међународну подршку Јерменији.

Међутим, Москву није разљутио Пашињанов музички наступ са француским председником Емануелом Макроном, већ долазак украјинског председника Володимира Зеленског у Јерменију, земљу која се дуго сматрала најближим руским савезником на Јужном Кавказу. Због посете Зеленског, Москва је позвала јерменског амбасадора на разговор, а руско Министарство спољних послова оценило је пружање платформе украјинском председнику „категорички неприхватљивим“.

Портпаролка Марија Захарова оптужила је Јерменију, „пријатељску, братску земљу“, да угошћује „терористу“ те упитала: На чијој сте страни историје? 

Пашињан је одговорио изјавом да Јерменија „није савезник“ Русије у рату против Украјине, додавши да на параду не долази због предизборне кампање за парламентарне изборе 7. јуна.

Без страних лидера и тешке војне опреме, Москва је одлучила да сакрије од света остатке своје некадашње војне моћи. Кремљ је страним медијима опозвао претходно издате акредитације, наводећи као разлог „промену формата догађаја због ситуације“.

Приступ ће имати само руски државни медији, но према гласинама са руских Телеграм канала, уобичајени пренос параде уживо биће одложен. То је пракса за догађаје под безбедносном претњом, која емитерима омогућава да избегну приказивање евентуалних инцидената. Како би се спречило независно извештавање, данима уочи прославе уведена су и строга интернет ограничења.

Украјински фактор и страх од непознатог

Након што је Русија у среду одбила украјински предлог о примирју, Кијев је упозорио Москву да ће на нападе Кремља „одговорити истом мером“.

Неизвесност око могућих планова Кијева за 9. мај навела је Москву на претње не само Украјини, већ и европским земљама.

Руско Министарство спољних послова позвало је дипломатске мисије да евакуишу особље из Кијева уочи прославе због, како је наведено, „неизбежног осветничког удара“ руских снага.

Упркос претњама, стране владе сигнализирале су да не планирају да смањују своје дипломатско присуство у Украјини. Зеленски је у четвртак изјавио да су неке Москви пријатељске земље контактирале Украјину у вези са плановима својих званичника да присуствују паради.

- Чудна жеља... ових дана. Не препоручујемо то - рекао је он, не појашњавајући шта би се у суботу могло догодити.