Србин 18 година на челу Љубљане, сада тражи седми мандат

Он је у Љубљанском замку, где је одржана свечана седница Градског већа Љубљане рекао да та одлука није била лака и да је трајала дуго, преноси РТВ Словенија.

- На једној страни је 20-годишње искуство, на другој велика одговорност. Одговорност за овај најлепши град, све Љубљанчанке и Љубљанчане. Одговорност за моје колегинице и колеге, најбоље екипе која ради срцем.

Зато је моја одлука јасна. У новембру ћу се кандидовати за градоначелника Љубљане - рекао је Јанковић.

Иначе, од априла 2012. обавља функцију градоначелника Љубљане, коју је обављао и у периоду између 2006. и 2011. У новембру 2018. по четврти пут је изабран за градоначелника Љубљане. Тренутно обавља свој шести мандат.

Он је градоначелник са најдужим стажом у историји главног града Словеније.

BloombergAdria.com

Зоран је рођен у селу Сараорци, код Смедерева, од оца Србина и мајке Словенке, али се породица сели 1964. године у Љубљану где Зоран завршава основну школу, гимназију и економски факултет. Постао је познат када је 1997. постао председник управе словеначког пословног система Меркатор.

Он је заслужан за прерастање Меркатора у највеће предузеће у Словенији са 15.000 запослених и развијеним пословима у земљама региона Хрватској, Босни и Херцеговини и Србији.

Због остварених резултата добија престижно национално признање „менаџер године 2002“.

BloombergAdria.com

Његова изненадна смена са руководећег положаја се доводи у везу са променама у политичким сферама и нетрпељивости нове политичке елите.

После одласка са те функције је остао запамћен као успешан и способан човек што му је донело популарност захваљујући којој је 22. октобра 2006. године убедљиво, већ у првом кругу, са 62,99% гласова победио на изборима за градоначелника Љубљане као независан кандидат, а његова листа освојила је 23 од 45 места у градској скупштини.

BloombergAdria.com

На парламентарним изборима 2011. предводио је листу Позитивна Словенија која је победила. Ова странка је формирана свега месец дана пре избора.

Поред пословне каријере је веома активан и на спортском плану. Од 1984. до 1990. је био потпредседник кошаркашког клуба Олимпија, између 1992. и 1997. године председник сопственог рукометног клуба Крим Електа, а од 1996. до 2004. године председник рукометног савеза Словеније. За његовог мандата је Словенија освојила сребрну медаљу на Европском првенству у рукомету 2004. године.