Извор:Фото: Јутјуб принтскрин/Eurovision Song Contest
Хрватице стихом на Евровизији изазвале гнев Турака
12.05.2026.
21:56
ХРВАТСКУ на Евровизији ове године представља група "Лелек" са песмом "Андромеда", а девојке су наступиле под редним бројем три.
Хрватице су запалиле сцену својим наступом. Оне су извеле песму "Андромеда".
Својим наступом одушевиле су гледаоце широм света. Традиционална музика и нови звук их је издвојио од осталих такмичара. Певале су на хрватском језику.
Њихови костими су били веома специфични, а мотиви су им били исцртани по целом телу, чак и по лицу.
Зорја Пајић је учествовала у стварању песме "Андромеда", али није отпутовала у Беч са хрватском делегацијом.
Подсетимо, само недељу дана пре отварања Евровизије у Бечу, такмичење је уздрмао озбиљан дипломатски инцидент. "Лелек" и њихова нумера "Андромеда" нашли су се на мети оштрих критика турске јавности и медија, изазвавши тензије које су превазишле оквире музике.
Симболика која је узбунила Турску
Иако Турска ове године није послала свог представника и гласно је критиковала присуство Израела, фокус тамошњих медија неочекивано се пребацио на Хрватску. Контроверзу је изазвала тема песме која говори о судбини жена на Балкану под влашћу Османског царства. Наступ групе Лелек укључује и специфичне тетоваже на лицу, што је директна референца на историјски обичај католикиња у Босни и Херцеговини које су се на тај начин штитиле од присилног одвођења и промене вере.
Гнев турских медија и оптужбе за политизацију
Турски новински портали, попут ТРХабер, оптужили су хрватске представнице за намерно нарушавање угледа историјског наслеђа Османлија. Посебну буру изазвали су стихови који помињу да "мајке нису рађале робове", што је у Турској протумачено као директна провокација. Новинар Леонардо Панета пренео је да је тамошња јавност огорчена и да сматрају да оваквим политичким подтекстовима није место на Евровизији.
BloombergAdria.com
Са друге стране, медиј "Yени Бирлик" понудио је умеренији став, истичући да је негативан доживљај нумере ствар интерпретације, јер се Османлије нигде не помињу експлицитно. Према њиховом тумачењу, фокус песме је на универзалним темама попут ратних траума и борбе за слободу.
Ауторски тим и одговор извођачица
Занимљиво је да је у писању песме учествовала и позната српска уметница Зорја Пајић. Чланице састава Лелек нагласиле су да њихово дело слави женску снагу и очување идентитета кроз тешка времена.
"Песма говори о католичким женама из Босне и Херцеговине у време Османског царства, које су се тетовирале и обележавале како би се заштитиле од ропства, брака и отмица. То није била само тетоважа, већ читав обред који су баке преносиле на децу и унуке", објаснила је чланица групе Корина за "Ин магазин".