Србин отишао да живи у шуми - и то у шатору

Док се већина људи бори са кредитима, гужвама у саобраћају и стресом на послу, један Милан одлучио је да каже "доста" и оде тамо где га нико неће наћи. Његов дом постао је шатор дубоко у шуми, а његова правила су јасна - без личних докумената, без контакта са "олошем" и у потпуном миру са природом.

Усред шуме, он је недавно подигао шатор, а онда и испричао како заправо изгледа живот без ичега, у потпуној изолацији.

BloombergAdria.com

- Моја дивна, вољена кућица у шуми, слава Богу. Нека се нико не брине да ја нећу успети да живим у шатору потпуно издвојено и далеко од свих које познајем, без икаквих нормалних услова за живот, да ћу одустати од шуме и поново покушати да живим међу људима - поручио је он на самом почетку своје објаве на Фејсбуку сликавши и свој шатор у шуми.

Нећу више са "олошем и умоболницима"

Његова огорченост на савремени свет је толика да би радије изабрао смрт у дивљини него повратак у цивилизацију.

- Не бих сада овај начин живота и свој шатор напустио макар умро у њему већ сутра. Мени је битно да живим издвојено у шуми, за мене то представља срећу, а не то колико ћу дуго времена успети да преживим у њој; заиста уопште немам неку жељу да дуго живим на овом свету", шокира Милан својом искреношћу.

Разлози за овакав драстичан потез су дубоки, а Милан их не крије - сит је људи, буке и туђег лудила.

- Захвалан сам Богу на својој садашњој ситуацији зато што ми је овде знатно боље него што ми је било у селу. Шума је прелепа, разне птице пријатно цвркућу, ваздух изузетно свеж и мирисан, дрвеће обезбеђује добру хладовину и заветрину, осећа се потпуни мир и опуштеност. Нема никаквог стреса, нема никаквих умоболника и олоша (ни од сродника ни од туђина) да малтретирају, узнемиравају и кваре добро расположење својим лудилом, никог да ми паметује неке глупости, нема свакодневних дуготрајних и мучних послова нити гомиле разних обавеза и растрзаности, нема смрада издувних гасова возила и дима од ложења из кућа, нема саобраћајне гужве и опасности, нема збрке и буке - каже Милан.

Многи су се питали како изгледа живот бескућника, а Милан је детаљно описао.

- Ујутру устанем тек онда када ми досади да спавам и када осетим да сам превише угњављен од лежања. Прво одрадим разне вежбе за разгибавање, па доручкујем. Онда крећем на своје послове: неког дана кувам себи јело од онога што сам набавио, неког се купам, неког идем до извора воде да оперем одећу (ручно у пластичној канти) и набавим воду за пиће и купање, неког дана идем у набавку хране. А неког дана не радим уопште ништа, него само поједем оно што сам раније спремио и шетам по шуми, или по околним насељима - каже он.

Леже чим падне мрак

Цивилизацији није скроз окренуо леђа. Понекад, како каже, новосадским приградским аутобусом отпутује преко Дунава у Нови Сад, па се тамо прошета по Дунавском парку, па кроз стари центар до Позоришног трга, или по Универзитетском парку и Сунчаном и Београдском кеју.

- Успут једем сладолед и пијем пиво. Поподне редовно легнем да одспавам сат или два да одморим од мојих активности. Трудим се да сваког дана читам Библију, а некад и разне молитве или поуке и пророчанства светаца, јер без посвећености Богу нема ни душевног мира и благостања на овом свету, ни спасења душе на другом. На легање идем чим почне мрак јер ми је тако једино практично овде; не спавам одмах него прво слушам музику или гледам слике или видео снимке које имам на телефону док лежим. Телефон напуним помоћу соларних панела који сам ставио поред шатора, а имам и соларну светиљку која се дању напуни од Сунца па ноћу имам светлост када ми треба - прича он.

Веома је занимљиво, каже, то што у шуми не буде гладан као иначе. 

- У кући када сам живео, јео сам редовно три пута дневно, а у шуми ми буде довољно само два пута. Чини ми се заиста као да је шумски ваздух овде толико богат и некако хранљив да ми он замењује трећи оброк. Додуше ни не уморим се много да бих био пуно гладан, пошто овде немам неког великог ни дуготрајног посла, него углавном шетам и помало вежбам са теговима. Купам се стојећи, на сунчаном месту близу мог шатора, тако што се сав полијем водом из флаше, нашампонирам, и поново се исполивам да се сперем.

Главни проблем у шуми су комарци, поготово ако се не креће, па често мора да се врати у шатор и затвори га мрежастим вратима. 

Начин живота

Међутим, за њега ни то није препрека.

- Углавном, за неког као што сам ја, ко нема личне документе нити своју кућу, ко има неспоразуме са породицом, и никако не може да поднесе пуно посла, обавеза, контакта и гњаваже са другим људима, а љубитељ је природе, ово је одличан начи  живота, и шума одлично окружење. Зато тренутно ни не помишљам да одустанем. Напротив, све више волим шуму и све сам приврженији оваквом животу - каже он.

Његова објава изазвала је бројне реакције у коментарима. Док једни сматрају да је пронашао мир који многи данас траже, други су изразили забринутост због потпуне изолације и начина на који посматра живот ван цивилизације. Међутим, и једни и други сложили би се да Миланов живот није нимало уобичајен, а његова одлука да шуму замени за дом, а самоћу за свакодневицу, никога није оставила равнодушним.

(Курир)