Једино море које нема обалу и копно - и кључно је за Земљу

Реч је о Саргашком мору, необичној области коју окружују снажне океанске струје и која игра важну улогу у функционисању читаве Земљине климе.

Нова студија објављена у часопису "Frontiers in Marine Science" поново је скренула пажњу на ову фасцинантну регију прекривену плутајућим морским алгама, која упркос мирној површини крије један од најбогатијих екосистема океана.

BloombergAdria.com

Море без иједне обале

Саргашко море налази се око 950 километара источно од Флориде, усред северног Атлантика. За разлику од свих других мора на свету, његове границе не одређује копно, већ снажне океанске струје које формирају огромни северноатлантски вртлог.

Док око њега бесне снажне морске струје, само Саргашко море делује готово нестварно мирно. Управо тај контраст вековима фасцинира морепловце и истраживаче.

Још је Кристофор Колумбо током путовања 1492. године записао да га је плашила необична тишина и непомичност воде, верујући да би његови бродови могли остати заробљени у том подручју.

BloombergAdria.com

Тек много касније научници су схватили да се испод спокојне површине крије сложен систем снажних морских струја.

Плутајућа џунгла усред океана

Најпрепознатљивији симбол Саргашког мора су огромне количине алги познатих као саргассум.

За разлику од већине морских биљака које су везане за дно, ове алге плутају по површини захваљујући ситним мехурићима испуњеним гасом.

Тако настају огромне плутајуће „простирке” које служе као уточиште безбројним морским врстама.

У њима се крију мали ракови, шкампи и младе рибе, док предатори попут ајкула користе ивице алги за лов.

Научници су до сада регистровали више од 100 врста бескичмењака који читав живот проводе међу овим алгама, због чега је Саргашко море једно од најважнијих подручја за биодиверзитет Атлантика.

Мистериозно место где се рађају јегуље

Саргашко море има посебну улогу у животу европских и америчких јегуља.

Њихове ларве настају управо испод плутајућих алги, након чега хиљадама километара путују океанским струјама према Европи или Северној Америци.

Неке од њих завршавају чак у рекама удаљеним хиљадама километара од океана.

BloombergAdria.com

После више деценија проведених у слаткој води, јегуље се враћају на исто место у Саргашком мору где се мресте и угину.

Како успевају да пронађу пут до исте области у бескрајном океану и даље остаје једна од највећих мистерија животињског света.

Важна улога у регулацији климе

Значај Саргашког мора не завршава се само на богатом морском животу.

Ова област представља важан део глобалног система океанских струја које преносе топлу и хладну воду између севера и југа Атлантика и директно утичу на временске прилике широм планете.

Поред тога, Саргашко море функционише и као огромни природни резервоар угљеника.

Фитопланктони из овог подручја апсорбују угљен диоксид из атмосфере, а након угинућа тону на морско дно и тако дугорочно складиште угљеник.

На тај начин море помаже у успоравању климатских промена.

Међутим, научници упозоравају да се температура воде у овој регији од осамдесетих година повећала за око један степен, што ремети кружење кисеоника и хранљивих материја и може озбиљно угрозити читав екосистем.

Море које постаје замка за отпад

Иако делује нетакнуто, Саргашко море данас је под озбиљним притиском загађења.

Струје које га окружују понашају се попут огромне замке и скупљају отпад из великог дела северног Атлантика.

Пластика, напуштене рибарске мреже и други отпад гомилају се у региону и представљају озбиљну претњу за морски свет.

Према појединим проценама, у овом подручју налази се око 200.000 комада отпада по квадратном километру.

Поред тога, бука бродова ремети комуникацију китова и других морских сисара, док животиње често страдају запетљане у одбачену рибарску опрему.

Због све већих претњи, Комисија за Саргашко море, основана 2014. године, покушава да обезбеди већу међународну заштиту овог јединственог дела океана и смањи загађење пластиком које озбиљно угрожава његов опстанак.