"Јесте ли приметили како је Путин НАЗВАО Зеленског?"

Руски председник Владимир Путин приметно је променио реторику према председнику Украјине Владимиру Зеленском. На ову необичну промену пажњу су скренули бројни стручњаци и посматрачи. Тако је, разговарајући са новинарима након параде на Црвеном тргу 9. маја, Владимир Путин неочекивано о председнику Украјине Владимиру Зеленском говорио у смиреном и изразито коректном тону, уз уобичајену дозу дипломатске суздржаности. "Још једном сам чуо о томе да је украјинска страна, господин Зеленски, спремна да одржи лични састанак. Да, то сам чуо. Али то не чујемо први пут... Ми никада нисмо одбијали, нити сам ја одбијао", изјавио је Путин.

То снажно контрастира с бившом реториком руског челника, који је од почетка свеобухватног рата покушавао да избегава називање Зеленског презименом, користећи разне епитете, укључујући и увредљиве. На пример, на самом почетку рата, 25. фебруара 2022. године, када је постало јасно да Украјина дочекује руске тенкове "Молотовљевим коктелима" и "Баyрактарима", Путин је снимио емотивно и обраћање украјинским војницима. "Узмите власт у своје руке. Чини се да ћемо се с вама лакше договорити него с овим чопором наркомана и неонациста који је засео у Кијеву и узео за таоце цео украјински народ", изјавио је тада Путин.

Промена реторике није прошла незапажено како у Украјини, тако и у Русији. "Одједном је Путин проговорио о томе да је спреман да се састане са господином Зеленским ради потписивања коначног мировног споразума. Још једна манипулација, али већ под сасвим другом реториком", пише војни аналитичар Олександр Коваленко. "Господин Зеленски. Ваљда нелегитимни вођа кијевског режима. То је то. Пипа (Путин), резултати", саркастично пише З-канал Алекс Паркер Ретурнс. "Председник Руске Федерације Владимир Владимирович Путин: 'Господин Зеленски'. Дакле, Зеленски сада није наркоман, узурпатор и терориста, него господин?" пита се руски ратни дописник Владимир Романов.

Слична размишљања изнео је и бивши руски олигарх и дугогодишњи критичар Кремља Михаил Ходорковски, који сматра да се први пут после доста времена отвара простор за озбиљније мировне преговоре између Москве и Кијева. Као посебно индикативан детаљ издвојио је тренутак када је Владимир Путин након параде на Црвеном тргу украјинског председника Владимира Зеленског назвао “господином Зеленским”, што је описао као неуобичајено суздржан и респектабилан тон какав од почетка рата није користио. “Путина слушам више од двадесет година и такву формулацију нисам чуо откад је почела инвазија”, написао је Ходорковски на друштвеној мрежи X, оценивши да управо промена реторике показује како обе стране све озбиљније размишљају о могућности преговора.

Према његовој процени, ни Русија ни Украјина тренутно не остварују значајнији напредак на ратишту, док би сваки покушај великог преокрета захтевао нову масовну мобилизацију, додатни притисак на економију и још снажнију репресију унутар Русије. Због тога сматра да је ограничено примирје током обележавања Дана победе показало како Москва и Кијев, упркос ратоборној реторици, ипак могу да постигну договоре када то одговара интересима обе стране. Ходорковски тврди да је идеја о привременом прекиду ватре први пут поменута током разговора Путина и америчког председника Доналда Трампа крајем априла. Кремљу је, наводи, било важно да осигура да војна парада 9. маја прође без украјинских напада, док је Трамп желео да покаже да и даље има важну улогу у мировним преговорима.

Истовремено, Зеленски се нашао у незгодној позицији јер би одбијање примирја могло да изазове ново захлађење односа са САД, док би отворено прихваћање Путинових услова било политички тешко одрживо у Украјини. Као компромис, Кијев је предложио дуже примирје које би почело неколико дана раније, но Москва га је одбила и наставила ваздушне нападе, уз упозорења да би сваки покушај ометања параде у Москви могао да изазове нову ескалацију. Ипак, дипломатски контакти наставили су се иза затворених врата, а кулминирали су тродневним прекидом ватре од 9. до 11. маја те договором о великој размени заробљеника по принципу “1000 за 1000”. Ходорковски сматра да је такав расплет одговарао обема странама – Путин је осигурао мирну прославу Дана победе, а Зеленски показао Вашингтону спремност на флексибилност и притом договорио једну од највећих размена заробљеника од почетка рата.

Посебно је истакао и симболичан потез Зеленског, који је декретом практично “одобрио” одржавање московске параде уклонивши њену руту са списка могућих војних циљева. Иако су се обе стране међусобно оптуживале за кршење примирја, није дошло до нове велике ескалације, што Ходорковски види као додатни знак да интерес за наставак преговора ипак постоји. “Први пут након много година преговарачки мир више не делује потпуно немогуће”, закључио је, додајући како се прави Путинови ставови често могу препознати управо кроз нијансе у његовом речнику и јавним наступима.

Иначе, Михаил Ходорковски бивши је руски олигарх, милијардер и некадашњи најбогатији човек у Русији, који је богатство стекао 1990-их након распада Совјетског Савеза, понајвише кроз нафтну компанију Yukos и банку Менатеп. Почетком 2000-их ушао је у отворени сукоб са руским председником Путином након што је почео да финансира опозиционе странке и јавно критикује корупцију у Кремљу. Руске власти ухапсиле су га 2003. под оптужбама за пореске преваре и проневеру, а провео је око десет година у затвору, што су многи на Западу сматрали политички мотивисаним процесом. Након што је 2013. помилован, напустио је Русију и данас живи у Лондону, где делује као један од најпознатијих критичара Кремља и Путинове политике. Од почетка руске инвазије на Украјину често упозорава Запад на дугорочну безбедносну претњу из Русије те подржава руску опозицију у егзилу.