Оставио 5 крава на острву: После 130 година научници у шоку

Све је почело 1871. године када је фармер по имену Хертин стигао на ветровито и негостољубиво острво с пет говеда и планом насељавања. Пројекат је пропао већ након неколико месеци, али краве су остале – и успеле да преживе у готово немогућим условима, наводи Economic Times.

Без људске помоћи, ветеринарске неге и стабилног извора хране, тих пет животиња је током више од века створило дивље крдо које је порасло на око 2.000 јединки. Научници су сада, захваљујући генетској анализи, покушали да објасне како је тако мала популација успела да опстане и развије се на изолованом острву површине свега 55 квадратних километара.

Студију објављену 2024. године у часопису Molecular Biology and Evolution водио је генетичар Матје Готје из француског института INRAE у сарадњи са Универзитетом у Лијежу. Анализирани су узорци ДНК 18 говеда прикупљени 1992. и 2006. године, а осам животиња подвргнуто је секвенцирању целог генома.

BloombergAdria.com

Резултати су показали да крдо није потицало из једне, него из две генетске лозе. Око 75 посто генетског материјала долазило је од европског тауринског говеда, сродног данашњој пасмини Џерзеј, док је преосталих 25 посто припадало зебу говедима из подручја Индијског океана, познатима по отпорности на тешке климатске услове.

Управо је та генетска разноликост, сматрају истраживачи, повећала шансе за преживљавање. Иако је популација настала од само пет животиња, научници нису пронашли очекиване катастрофалне последице парења у сродству.

Нивои инбридинга (парење у сродству) износили су око 30 посто, што би код многих врста довело до накупљања штетних мутација и постепеног изумирања. Ипак, у случају амстердамског крда то се није догодило јер се популација врло брзо повећала, чиме је очувана генетска разноликост.

Посебно занимљивим показале су се еволуцијске промене повезане с понашањем. Анализа генома открила је да су се највеће прилагођавања догодила у генима повезанима са нервним системом, а не у физичком изгледу животиња. Другим речима, говеда су се брже прилагодила психолошки него телесно, односно постала су опрезнија, самосталнија и способнија за живот у дивљини.

BloombergAdria.com

Ранија истраживања тврдила су да су се животиње током времена значајно смањиле, што би представљало редак и изузетно брз пример такозваног острвског патуљастог раста. Међутим, нова генетска анализа сугерише да крдо можда никада није било велико јер су и Џерзеј говеда и зебу природно мање пасмине.

Прича о необичном крду завршила је 2010. године када су сва говеда истребљена ради заштите аутохтоног екосистема острва, укључујући угроженог амстердамског албатроса и ретко дрво Phylica arborea. Острво Амстердам данас је део УНЕСКО-ве светске баштине. Иако крда више нема, његов генетски запис остао је сачуван захваљујући узорцима прикупљенима пре уклањања популације.