Како је украјински напад довео до отказа премијерке Летоније

Њен одлазак гурнуо је земљу у политичку неизвесност, а инцидент је брзо прерастао у кризу која је у први план ставила питања о спремности противваздушне одбране и управљању кризним ситуацијама, пише Кијев Индепендент.

- Преузела сам вођење ове владе јер је народу требала стабилност - изјавио је Силина.

- Одступам, али не одустајем. И не одлазим.

- Влада је неспособна за деловање и повратка нема - рекао је пре два дана Андрис Сувајевс, члан странке Прогресивци и Силинин коалициони партнер.

Инцидент с дроновима

Политичка криза започела је догађајем који се испрва чинио као само још један прекогранични безбедносни инцидент повезан с руским ратом против Украјине.

Наиме, 7. маја неколико је дронова из Русије ушло у летонски ваздушни простор, а два су се срушила на складиште нафте у граду Резекне, недалеко од руске границе.

Те ноћи Кијев је дроновима нападао војне циљеве у Русији. Иако су руски дронови и пројектили током рата у Украјини већ нарушавали ваздушни простор Летоније и других чланица НАТО-а, ово је био први пут да су украјински дронови пали на летонску територију.

Званичници су 7. маја признали да дронови нису пресретнути јер војска није могла гарантовати сигурност цивила и околне инфраструктуре да је покушала да их сруши изнад насељених подручја.

Летонски министар одбране Андрис Спрудс изјавио је да власти морају узети у обзир више фактора пре доношења одлуке о деловању по ваздушним циљевима, посебно у близини цивилних подручја.

Летонски званичници данима су избегавали да јавно потврде порекло дронова, иако су наводно имали доказе о томе одакле су дошли. Ситуацију је на крају разјаснила Украјина.

Украјински министар спољних послова Андриј Сибиха рекао је пре неколико дана да је о инциденту разговарао с летонском министарком спољних послова Баибом Бразе.

- Истрага је потврдила да је до инцидента дошло због руског електронског ратовања којим су украјински дронови намерно преусмерени са својих циљева у Русији - рекао је Сибиха.

Додао је да је Кијев спреман да сарађује с Летонијом, Финском и другим балтичким земљама како би се спречили слични инциденти у будућности. Ово објашњење подудара се с ранијим упозорењима из Кијева, који је још у марту известио да украјинска обавештајна служба верује да Русија намерно покушава да преусмери дронове према балтичким земљама и Финској како би поткопала подршку Украјини.

Оставка министра одбране

Политичке последице у Летонији брзо су ескалирале. Министар одбране Спрудс поднео је оставку 10. маја након што је то од њега затражила премијерка Силина, тврдивши да је инцидент с дроновима открио пропусте у одбрамбеним способностима земље.

- Инцидент је показао да политичко вођство одбрамбеног сектора није испунило обећање о сигурном небу над нашом земљом - рекла је Силина.