Руси јасни: Зашто се Европа наоружава и најављује рат

Баширов упозорава да европске елите користе страх од Русије као политичко оправдање за огромна улагања у војни сектор, док истовремено европска економија трпи озбиљне последице енергетске кризе, скупих сировина и одласка великих компанија у САД.

Како наводи, Вашингтон је последњих година агресивно привлачио европске фирме огромним субвенцијама и повољнијом енергијом, због чега део европске индустрије напушта континент.

Као пример истиче немачког гиганта БАСФ, који је велики део производње пребацио у Америку, док је у Немачкој остала само почетна прерада гаса.

Милитаризација као спас за европску економију

Према Башировљевим тврдњама, управо због економског притиска прича о могућем сукобу са Русијом постала је кључни инструмент за покретање огромних државних инвестиција.

BloombergAdria.com

- Европским економијама потребан је нови извор финансирања како би одржале индустријску производњу, а милитаризација је постала најпогоднији модел за такву политику - оцењује Баширов.

Он тврди да европске владе сада под паролом „јачања безбедности“ могу да преусмеравају милијарде евра из буџета и фондова Европске уније директно ка војној индустрији, енергетици и технолошком сектору.

На тај начин, упозорења о могућем рату са Русијом постају и политичко оправдање за огромне финансијске пакете којима Брисел покушава да оживи посрнулу индустрију.

BloombergAdria.com

Руски експерт сматра да додатни проблем представља и енергетска ситуација после кризе на Блиском истоку и иранских тензија, због чега европска производња послује под много тежим условима него раније.

Да ли Европа заиста иде ка сукобу са Русијом

Са друге стране, директор Центра европских информација Николај Топорњин сматра да су прогнозе о директном рату Европе и Русије ипак превише радикалне.

Он оцењује да европске државе неће саме ући у отворени сукоб са нуклеарном силом, али да ће наставити да убрзано јачају војску јер више нису потпуно сигурне да ће их САД аутоматски штитити у свакој ситуацији.

Топорњин упозорава да су антируска расположења у Европи последњих година додатно појачана ратом у Украјини и политичком реториком која се дуго градила у европској јавности.

BloombergAdria.com

У анализи се наводи неколико могућих сценарија развоја Европе до 2030. године. Један предвиђа снажно јачање војног потенцијала ЕУ и наставак политичког сукоба са Москвом без директног рата, други говори о продуженој економској кризи и расту незадовољства унутар Европске уније, док трећи подразумева наставак садашњег „замрзнутог“ односа између Брисела и Москве.

Посебно занимљив део анализе односи се на питање да ли Европска унија уопште има довољно новца за огромне војне пројекте који се најављују. Баширов подсећа да је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен раније говорила о стотинама милијарди долара улагања и куповини америчког оружја, али да европске државе за такве планове морају саме да издвоје средства из својих буџета.

Према његовим речима, управо због тога део европских компанија покушава да пронађе алтернативне пословне канале, укључујући и сарадњу са руским партнерима, али их санкције које је увео Брисел озбиљно ограничавају.

Ипак, ни Баширов ни Топорњин не верују да ће Европска унија доживети потпуни распад. Обојица сматрају да ће ЕУ опстати и после 2030. године, али уз могуће велике промене у економском моделу и смањење централизације моћи из Брисела.