Коначно истина о 'Анђелу смрти'? Власти отварају тајне списе

Менгеле је побегао из Европе после Другог светског рата, али годинама су кружиле гласине да је неко време провео у Швајцарској, иако је за њим била расписана међународна потерница. 

Лекар Менгеле је служио у њемачким Вафен СС јединицама. Онда је послат у нацистички логор Аушвиц у Пољској где је одабирао оне које ће послати у гасне коморе где је према проценама умрло 1,1 милион људи, укључујући око милион Јевреја.

Добио је надимак "Анђео смрти" јер је бирао затворенике, углавном децу и близанце, за садистичке медицинске експерименте, пре него што би их слао у смрт.

После рата је попут других високопозиционираних нациста променио униформу и име. С лажним идентитетом је у швајцарском конзулату у Ђенови добио путне исправе Црвеног крста са којима је побегао у Јужну Америку. 

Побегао из Европе

Иако је 1949. побегао из Европе, неколико година касније, 1956. је дошао на скијање у швајцарске Алпе са сином Ролфом. То је познато још од 1980-их. Службено је након тога живот провео у Јужној Америци. 

Но, швајцарска историчарка Регула Бошлер увек се питала да ли се Менгеле поновно вратио након што је за њим 1959. године издат међународни налог за хапшење.

Бошлер је, истражујући могућу улогу Швајцарске као транзитне земље за нацисте у бегу, открио да је 1961. аустријска обавештајна служба упозорила Швајцарце да Менгеле путује под лажним именом и да би се могао налазити на швајцарској територији.

Менгелеова супруга је у међувремену унајмила стан у Цириху и поднела захтев за стали боравак.

Историчарка се пита зашто је супруга злочинца изнајмила стан у швајцарској престоници. "Чини се да постоје докази да је Менгеле планирао пут у Европу 1959.", додаје.

Стан је био смештен у скромном предграђу, иако је породица могла себи да пријушти пуно отменији смештај. Но, био је смештен близу међународне ваздушне луке. 

Бошлер је видела полицијске списе који су доказали да је 1961. стан био под надзором. Полиција је чак уочила супругу Менгеле како вози аутомобил у пратњи неидентификованог мушкарца. 

Хапшење траженог ратног злочинца, као што је био Менгеле 1961. године, укључивало би швајцарску савезну полицију. Историчарка се 2019. обратила Швајцарском савезном архиву како би прегледала и њихове досијее, али одбили су је. 

'Нешто скривају' 

Досијеи су запечаћени до 2071. због националне сигурности и заштите шире породице. 

Она није једина коју су одбили. Прошле године је историчар Герард Ветштајн исто покушао, али такође безуспешно. 

"Смешно је. Све док су списи скривени до 2071., то подстиче завере. Сви се слажу да 'нешто скривају'", наводи. 

Ветштајн је оспорио одлуку тужбом против швајцарских власти. Процес је био скуп па је Краудфандинг кампањом прикупио 18.000 швајцарских франака у пар дана. Швајцарска савезна обавештајна служба тада је променила плочу.

Овога месеца су потврдили да ће му бити одобрен приступ спису. 

Но, нису сви сигурни да ће документи открити пуно тога о Менгелеу. 

Председник Швајцарског историчарског друштва Саша Зала сигуран је да у списима нема ништа "релевантно у вези с Менгелеом", но верује да има података о страној обавештајној служби или доушницима. 

До краја 1950-их, израелски Мосад активно је пратио одбегле нацистичке ратне злочинце, а Зала сумња да су можда били у контакту са Швајцарцима. То би швајцарским властима дало основу да задрже досијее запечаћеним, будући да се осетљиве информације везане за стране обавештајне агенције често редигују.

Други историчари, попут Јакоба Танера, кажу да тајност досијеа открива више о Швајцарској него што би икада могли открити о Менгелеу. "То је сукоб између националне безбедности и историјске транспарентности, а у Швајцарској често превладава ово прво", наводи. 

Зашто су тако дуго тајни?

Танер је био члан Бергиерове комисије 1990-их која је испитивала односе неутралне Швајцарске са нацистичком Немачком, посебно улогу швајцарских банака.

Врло је упознат са швајцарском осетљивошћу и срамотом због њене улоге у Другом светском рату, када су јеврејске избеглице одбијене на граници, док су швајцарске банке чувале новац јеврејских породица које су касније умрле у нацистичким концентрацијским логорима. "Проблем је за демократску државу што су ти досијеи још затворени“, тврди Танер, који сматра да је могуће да је Менгеле био у Швајцарској 1961. 

Бошслер је изразио страх да ће досијеи бити редиговани. "Уопште не верујем (властима, оп.а.). Бојим се да ће изгледати као Епстинови досијеи. Зашто су ови Менгелеови досијеи тако дуго затворени?", пита се. 

Менгеле је деценијама био предмет теорија завере. Никада није ухапшен ни осуђен за злочине. Сахрањен је под лажним именом након што је умро у Бразилу 1979. године. 

Тело је ексхумирано шест година касније, а коначно је ДНК анализа 1992. године потврдила да се заиста ради о њему.