Шта се заиста десило у Пекингу? "Трамп није разумео поруку"

У емисији у којој су учествовали Скот Ритер и Реј Мекговерн анализирани су глобални политички потреси, односи Кине и Русије, питање Тајвана, стање америчке моћи и нова геополитичка реалност у којој Кина све отвореније одбија притисак са Запада.

Како се наводи у емисији, кинески председник Си Ђинпинг током састанка није оставио много простора за погрешна тумачења. Према тој анализи, Трампу је јасно стављено до знања да питање Тајвана није предмет преговора и да Кина више не прихвата комуникацију са позиције силе. Учесници емисије оцењују да је управо то био кључни тренутак целе посете.

Посебну пажњу изазвале су и раније изјаве Доналда Трампа из инаугурационог говора из јануара 2025. године, када је говорио о ширењу америчке моћи, територијалном расту и новој фази америчког развоја.

Трамп је тада изјавио да ће се САД поново посматрати као држава која шири своје богатство, територију и утицај, а говорио је чак и о америчкој застави на Марсу и „манифестованој судбини међу звездама“.

BloombergAdria.com

Сличан тон, према анализи из емисије, користио је и амерички државни секретар Марко Рубио током обраћања на Минхенској безбедносној конференцији. Рубио је тада говорио о вековима западног ширења, колонијалним империјама и периоду након Другог светског рата када је, како је рекао, Запад почео да губи глобални простор и доминацију.

Говорећи пред европским дипломатама, Рубио је подсетио да је Европа након 1945. била разорена, док су велике западне силе улазиле у период опадања под притиском револуција и антиколонијалних покрета. Истовремено је поручио да администрација Доналда Трампа жели да обнови западну снагу заједно са савезницима.

Међутим, према оцени Скота Ритера, стварна ситуација на терену изгледа потпуно другачије. Он тврди да Трамп није разумео поруке које су стигле из Пекинга и да кинеско руководство покушава да објасни Вашингтону да је ера једностраног притиска завршена.

Ритер је посебно критиковао начин на који америчка администрација посматра Кину, оцењујући да многи људи у Вашингтону и даље не разумеју основне геополитичке промене.

BloombergAdria.com

У емисији је поменута и такозвана „Тукидидова замка“, термин који се користи за описивање могућег сукоба између старе и нове светске силе. Ритер сматра да део америчке администрације нема ни историјско ни стратешко разумевање тог концепта и да због тога потцењује озбиљност односа са Кином.

Ипак, према његовим речима, одређени сигнали из Вашингтона указују да је Марко Рубио делимично разумео кинеску поруку, посебно када је реч о Тајвану и потреби да се избегне директна конфронтација. Са друге стране, како тврди, остатак администрације наставља да размишља кроз логику притиска и демонстрације силе.

Учесници емисије сматрају да је додатни проблем чињеница да САД тренутно имају озбиљна ограничења када је реч о војним и индустријским капацитетима. Ритер је у том контексту поменуо адмирал Папара и наводне проблеме америчке Пацифичке флоте са залихама муниције и ресурса потребних за евентуални озбиљнији сукоб у Азији.

Према тој анализи, део америчког политичког естаблишмента и даље верује да Вашингтон може контролисати Кину кроз енергетски притисак, санкције и ограничавање приступа напредним технологијама и производњи чипова. Међутим, аутори емисије тврде да се реалност убрзано мења и да Кина данас располаже индустријским капацитетима које је веома тешко сустићи.

BloombergAdria.com

Као пример наводи се кинеска бродоградња. У емисији је истакнуто да Кина може да произведе око 200 бродова годишње, док су амерички капацитети вишеструко мањи. Управо због тога, према оцени учесника, Вашингтон више не може лако да одржава стратегију војног притиска у Пацифику.

Аналитичари су подсетили и на дугогодишњу америчку политику према Тајвану. Иако САД формално подржавају политику „једне Кине“, годинама су војно и политички јачале Тајван, што је, како се наводи у емисији, створило веома сложену и опасну ситуацију у региону.

Доналд Трамп је пред одлазак из Кине изјавио да не жели рат и да би сукоб био последња ствар која је потребна Америци. Такође је нагласио да не подржава промену званичне америчке политике према Тајвану. Ипак, учесници емисије постављају питање колико такве изјаве могу да умире ситуацију, посебно након претходних међународних криза у којима су тензије брзо ескалирале.

BloombergAdria.com

У завршном делу емисије разговарало се и о дипломатији и контроли наоружања. Скот Ритер је најавио учешће на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу, где планира да говори о улози дипломатије и значају прецизног језика у међународним односима.

Посебно је поменут и стари видео-снимак Владимира Путина са групом западних новинара од пре десет година, када је руски председник говорио о развоју нових руских војних система и проблемима у преговорима о контроли наоружања са САД. Учесници емисије оцењују да је управо питање контроле наоружања данас једно од најважнијих глобалних питања.

Ритер је на крају додао да су му, како тврди, руски саговорници више пута пренели да прате његове анализе, али да га сматрају превише импулсивним за директне контакте са највишим државним врхом.

Ипак, закључио је да је најважније да политичке поруке и упозорења стигну до људи који доносе кључне одлуке у свету који улази у нову фазу геополитичких тензија, преноси Ало.