"Деда Мирослав је рекао да сам босански коњ!"

- Весна Змијанац је моја другарица с којом сам се годинама дружио, певао с њом у време када сам био радни певач у Аустрији, тамо где је некада Весна живела. После тога се догодило да је кренула с композитором Добривојем Доцом Иванковићем, с песмом "Ори, миле, ал' дубоко". Исти нам је човек помогао, створио каријеру, покојни Доца Иванковић. Упознала је великана, мог доброг пријатеља Мирољуба Аранђеловића Кемиша. А он је срећник који је имао за супруге најбоље две певачице у Србији, а то су Весна Змијанац и Зорица Брунцлик. Весна је направила дивну каријеру. То што је урадио господин Мирковић, хвала му што се сетио да јој омогући да стави круну на своју каријеру. И то је било толико предивно, величанствено и био сам срећан и задовољан зато што је она добар човек, за мене добра другарица, добра колегиница - рекао је Милош, који за Весниног госта на концертима Мирослава Илића није имао речи хвале.

- Видим тамо деда Мирослава, и он се појавио. Певач који је увек био уз политику. Слоба му је био клемпо, па му је онда после тога Шутановац постао зет. И кад му је Шутановац постао зет, онда наједанпут и он прави Арену. Чињеница је да је он имао велике хитове. Чињеница је да је он имао добре песме, али ништа се није догодило док се није мало више умешао у политику.

Бојанић наводи да је добро што он није био у Арени.

BloombergAdria.com

- Кад сам видео да је био на концерту Весне Змијанац, било ми га је жао. Ми смо вршњаци и не дао бог да сам се и ја тамо појавио. Људи би мислили да сам ја његов најстарији син. Шта се десило? Он ништа није радио сем певао, јер он друго ништа и не зна. Он је мени једном приликом рекао: "Сем овог заната, ја ништа друго не знам да радим." Док ја радим, градим и физички држим своју кондицију и, хвала богу, ето изгледам тако како изгледам. Није нешто за похвалу, али у односу на њега, нек је жив и здрав, али он је стварно деда Мирослав.

Бојанић каже да се са Илићем никада није чуо, али да су једном приликом пре много година заједно путовали од Беча до Цириха.

- С Мирославом се никад чуо нисам. Једном сам га возио од Беча до Цириха и он ме је питао: "Је л' истина да имаш пекару?", рекох: "Истина је." "Па је л' истина да имаш апартмане на мору?" Рекох: "Истина, Мирославе. Шта је то чудно? То сви знају. Цела екипа је код мене доле, одмарају се лети." Каже: "Свака част, ја сем овог заната ништа друго не знам да радим." Рекао сам да то поштујем. Међутим, ја долазим у Аустралију на турнеју и кажу ми: "Био је онај твој колега Мирослав пре месец дана, два. Ми смо тебе хвалили, а он каже "онај босански коњ". То ме је погодило - открива Бојанић, који је након тога срео Мирослава на аеродрому.

BloombergAdria.com

Народ је суд

- Кажем му: "Колега, шта је разлог да ти у Аустралији кажеш да сам ја босански коњ?" Па каже он: "Да ти будем искрен, ја тебе тако доживљавам." Он мене тако доживљава! А онда ја кажем: "Е, мој Мирославе, хвала теби на коментару, али људи кажу иза доброг коња се диже велика прашина." Е, и то је наш био задњи контакт и задњи разговор. Ја поштујем то што он ради. Народ је суд. Нисам ја суд, али је то једини човек који ме је безразложно напао тако.

Бојанић је потом испричао да је сазнао разлог таквог Илићевог коментара.

- Разлог је кад је босански коњ дошао у ПГП са "Само тако", "Због тебе, једина моја", "Босно моја, јабуко у цвету", ја сам био краљ и најтиражнији певач продукције ПГП-РТС. И зато сам ја био босански коњ. Поента је да је у том периоду Милош Бојанић прегазио Мирослава Илића. Е тад сам ја постао босански коњ.

BloombergAdria.com

Он, каже, није очекивао да ће то доживети тада од Мирослава.

- Не, никад у животу нисам то могао очекивати зато што сам га ја из Беча возио до Швајцарске. И бог зна како смо коментарисали, дуго је то путовање. Између осталог, он је мени тад, кад сам ја био у највећем успону, рекао како се он уморио од овог заната. Где мени у то време рећи да се неко уморио од такве каријере, од популарности. Али је чињеница да сам ја после много година од те наше вожње и његовог коментара почео да пијем бромазепам кад крећем на тезгу. Сетио сам се његових речи. Пошто сам ја инжењер саобраћаја и имао сам предмете који су везани за метале, схватио сам да је био у праву јер постоји замор материјала код метала, а камоли код човека.

Љубомора

Проговорио је и о љубомори на естради.

- Постоји нешто што ја тумачим као нешто што не треба пуно замерити. Постоји братска љубомора где је брат на брата љубоморан. А то је што брат вози мерцедеса, а овај други вози југа. И сад овај што вози југа не мрзи брата и није њему криво што брат вози мерцедеса, већ му је жао што не вози и он. И то је дозвољена љубомора. Али, брат брату не би тако узвратио да он каже да је овај коњ босански. Еј, босански коњ! А босански коњи су увек имали добру гриву, били здрави и били много лепши. Хвала њему на комплименту, јер коњ је на другом месту по интелигенцији. Он је мене похвалио. Жао ми је што он ништа није својим рукама урадио, ништа није физички одрадио. И сад изгледа као да је мој не отац него деда. Видео сам га и жао ми га је било. Волео бих да се сликамо заједно и да пошаљемо слику нацији и да кажемо да смо ми вршњаци. Нисам препотентан. Ја сам деда унуцима.

На нашу констатацију да њега можда одржава млађа супруга, дотакао се Илићеве афере с Мирјаном Антоновић.

BloombergAdria.com

- О, па има можда и тога. Добро, он с бабом спава, то стоји. Али добро, има он и Миру, има он сина, ау, тек сам му ту замерио. Давно сам изјавио да кад бих ја сазнао да имам ванбрачног сина преко океана, пливао бих и знајући да ће ме ајкуле појести. Пливао бих само да га видим, а он неће да га призна. Е, тек је ту показао сву своју личност и душу коју нема. То се и у песми види. Нема он ту душу, он рецитује то што пева. Знам га ја кад је гризао чаше на турнејама. Били смо ми заједно. И кад су он, Недељко и Тома Здравковић у хотелу  све што је у шанку било на оној витрини, све пиће су попили. То је истина.

Бојанић је похвалио Илићеве песме, али тврди да је последњих година покварио певање.

- Свака част његовим капиталним песмама које је у младости солидно отпевао, али ово сад задњих петнаест година он не пева, него риче. Зашто? Немам појма. А опет, то је сад ствар коју не треба коментарисати, критиковати, јер да кажемо, ситуација нашег организма, наших гласних жица и нашег тренутног стања није нешто што треба критиковати. Живот је такав. Године су ту.

"Све му је опроштено"

На крају каже да је Мирославу све опростио.

BloombergAdria.com

- Ја сам верник, не смем мрзети, не смем негативно размишљати ни о коме на овом свету, јер то само може Бог мени да припише. И Свети Петар. Ја само желим да констатујем да се зна шта је и ко је ко. Постоје неке ране које човек носи. Њему је све опроштено, пошто сам ја хршћанин и верујем у Господа Бога и сина његовог, све је њему опроштено, али мора се знати ко је ко. Постоје два човека која су моју душу помела, повредила. То је покојни Маринко Роквић и ту је тачка. И Мирослав Илић. Не можеш ти за мене да кажеш да сам ја босански коњ. Да је рекао коњ, био би ми комплимент. Али што босански? Босна, моја и твоја Босна. Ево мене, живим, ја сам се родио овде и овде ћу умрети. А Босна има оно што ниједна друга република у бившој Југославији нема, нити ће икада имати.

Не сећа се

Када су новинари Мирославу пренели шта је изјавио Бојанић, он је поручио:

- Не сећам се тога. Нећу да коментаришем, не занима ме уопште!

(Курир)