Саша је своју каријеру изградила као позоришни редитељ, а једном приликом за "Глорију" изјавила је да: „Човек мора да буде у стању да се води током година, али породица је увек ту да ти чува леђа.“

Ко је Мишо Броз?

Мишо Броз рођен је 24. маја 1941. године у Загребу, дан пре званичне прославе Титовог рођендан 25. маја. Име Александар дато му је по рођењу, али је током рата добио и једно илегално, Мишо, које је касније наставио да користи. 

Александар Мишо Броз рођен је у Титовом браку са његовом другом супругом, Мариборчанком Хертом Хас. Словенка јеврејских корена и будући доживотни председник СФРЈ упознали су се 1937. у Паризу, а постали пар две године касније. Заједнички живот почели су у Загребу, под лажним именима. Њихова ванбрачна веза трајала је кратко, до почетка Другог светског рата.

Тито је 1941. отпутовао за Београд, где је упознао Даворјанку Пауновић Зденку, а Херта је остала у Загребу у подмаклој трудноћи. Неколико дана после његовог одласка родила је сина. Тита је видела још само једном у животу.

BloombergAdria.com

После ослобођења Мишо је живео у Београду, у непосредној близини свог оца. Основну школу и гимназију завршио је у главном граду, а онда прешао у Загреб, где је дипломирао на Правном факултету. Као и његов отац, и сам се упустио у политику, али и привреду. Од 1983. до 1993. заузимао је највише функције у енергетској компанији ИНА.

Након осамостаљења Хрватске, на препоруку тадашњег председника Фрање Туђмана, постао је први саветник хрватског министра спољних послова. Потом је радио као саветник министра у хрватским амбасадама у Русији и Египту и као хрватски амбасадор у Индонезији од 2004. до 2009. године.

Са супругом Миром има двоје деце, ћерку Александру Сашу Броз и сина Андреја. Саша је позната хрватска позоришна и телевизијска редитељка. Рођена је 1968. године у Загребу, а у детињству се заљубила у класичан балет. Њени родитељи нису разумели њено интересовање за плес, али ју је деда подржавао и захваљујући њему уписала је балетску школу. Образовање је наставила на Државној академији кореографије у Москви, где је завршила основне и постдипломске студије. Повреда стопала прекинула је њену каријеру балерине, а по повратку у Хрватску уписала је студије режије на Академији драмских уметности. Почела је да режира већ на другој години факултета.

Радила је у више позоришта у Хрватској попут Народног позоришта и драмског театра "Гавелла" као и у позориштима у БиХ, највише у Тузли. Режирала је 50. Пулски фестивал, а након што је две године радила у Истарском позоришту у Пули. Била је члан екипе Радиотелевизије Хрватске где се бавила синхронизацијом анимираних филмова. Била је запослена и у Народном позоришту "Иван пл. Зајц" у Ријеци.

Поводом 40 година од Титове смрти, 2020. године, изјавила је лист Глориа да је највише времена са дедом проводила лети на Брионима, као и да је њему најбитније било да она буде добар ђак. Због одличног успеха у школи поклонио јој је папагаја Кокија.

BloombergAdria.com

"Било му је важно је, као што знате, мој деда нема формално завршени факултет. Међутим, образовао је сам себе, био је полиглота, имао фотографско памћење и био сто корака испред свих осталих", рекла је редитељка и додала: "Одрасла сам на Медвешчаку у истом стану где и данас живе моји родитељи. Ишла сам у школу пешице јер је била дословно иза угла родитељског стана као и на балет. Моји родитељи су заслужни да се осим по генетици и познатом презимену нисам издвајала у односу на другу децу. Бескрајно сам им захвална на томе. Ту и тамо бих имала који слободан дан више у школи, само зато што би деда иамо кап слободног времена па је било логично да се ја уклапам у његов распоред".

У браку са глумцем Ранком Зидарићем добила је ћерку Сару, која је за животни позив одабрала другу врсту уметности – ликовну. Млада академска сликарка користи презиме своје прабаке и представља се као Сара Хас.

Мишин син Андреј, који има 52 године, школовао се у Москви на престижном универзитету "Ломоносов" и успешно се бави консалтингом. 

Титов син се тужи са Хрватском - ОЗНА тражила да се одрекне наслеђа

Имање Јосипа Броза Тита у Самобору у Хрватској, удаљено само километар од центра града, некада је била једна од његових приватних резиденција. Ово пространо имање обухвата површину од 43.000 квадратних метара, укључујући винограде и три некретнине. Главна кућа, површине 170 квадрата, некада је служила као Титова викендица, а данас је предмет дугогодишњих судских спорова између државе и Титовог сина, Александра Мише Броза.

Титова викендица, смештена у елитном делу Самобора, некада је била место где је маршал Југославије проводио приватне тренутке далеко од државних обавеза. Према историјским подацима, Тито је у овој кући провео два месеца 1958. године припремајући се за седми конгрес Савеза комуниста Југославије.

Нема канализацију, али има видео - надзор

Кућа, изграђена 1947. године у самоборском стилу, није луксузна, већ више подсећа на пристојну породичну кућу. Осим главне куће, имање садржи воћњак, виноград површине 12.000 квадрата и два мања објекта - кућу за домара и дрвену брвнару са винским подрумом.

Александар Мишо Броз, син Јосипа Броза и Херте Хас, покушава да поврати власништво над овом некретнином, коју је држава 1998. године уписала на себе.

BloombergAdria.com

- Ми смо се жалили на неправоснажну пресуду и поступак је враћен на почетак - изјавио је Мишо Броз, истичући да не може да користи имање јер му држава забрањује извођење радова на канализацији и водоводу.

Министарство градитељства потврдило је да се против Броза води поступак ради предаје имања у државни посед. Судски спор траје већ годинама, а забележено је да је Мишо Броз наставио да користи имање иако држава тврди да оно припада њој.

Морао да се одрекне имања због ОЗНА-е

Имање, иако делимично одржавано, показује знаке запуштености. Виноград није у употреби, а поједини објекти, попут брвнаре, имају оштећења на крову. Ипак, главна кућа остала је у релативно добром стању, са замењеним кровом, ПВЦ прозорима и инсталираним видео-надзором. На имању се и даље налази неколико уметничких дела из Титовог доба, укључујући скулптуру од вулканског камења и фигуру хиндуистичког бога Ханумана, коју је Мишо Броз донео из Индонезије.

Процене вредности некретнине износе око милион евра, што додатно компликује спор. Према ранијим проценама, објекти и земљиште вредни су 780.000 евра, док је Брозу за пет година коришћења куће обрачуната накнада од 900.000 куна.

Мишо Броз истичцао је да се власништва над имањем одрекао 1960-их година под притиском тадашњег шефа ОЗНА-е, Ивана Крајачића Стева. Ипак, након Титове смрти, Броз је покушао да поврати имање, али до данас није успео.

- Борићу се све до Европског суда за људска права - поручио је својевремено Броз, додајући да је то једина некретнина за коју је тражио поврат.