Свештеник купио брдо: Најнеобичнија српска црква на свету

По архитектури, вероватно најспецифичнија српска православна црква не налази се у Србији, па чак ни у Европи, већ на петом континенту – Аустралији, око 14.000 километара далеко од Београда.

Цркву Светог Илије пророка, која се у целини налази 17 метара испод земље у близини града Кубер Пидија, саградили су наши рудари који су на тим подручјима копали полудраго камење, а веменом су вероватно постали жељни отаџбине и духовног, религиозног исповедања, преноси РТС. Испод пустиње данас се налазе црква, црквени двор, парохијски дом и црквена школа.

BloombergAdria.com

Идеја за прављење цркве потекла је од свештеника Милорада Јовчића из Аделејда који је у дошао у Кубер Пиди да крсти неколико деце. Тај храм је донео мир у души Србима из овог места да наставе даље, да живе и привређују овде, преноси "ТВ Аустралија" сведочења локалних људи који су сведоци настанка подземног храма.

- Осетио сам потребу да људима треба црква и купио сам брдо, тачније плац од човека који је продавао део брда. Рекао сам: "Ево брда, ту ћемо да градимо цркву." - прича свештеник Милорад Јовчић.

Потреба српских рудара за местом где ће се молити

Ова подземна црква није једино изоловано здање у пустињи на северу Аустралије.

Наиме, рудари на овом подручју су увек покушавали да побегну од великих пустињских врућина, те је тако 1915. године настао градић Кубер Педи, који је имао релативно нормалну инфраструктуру иако је био смештен испод земље. 

Име града настало је од абориџинског израза "купа-пити", што значи "рупа белог човека", пише "Национална Географија".

После Другог светског рата многи српски држављани су се преселили у тај град како би радили као рудари, а црква је подигнута тек 1993. године.

Можда делује необично, али испод земље се у Кубер Педију живот одвија као у било ком другом граду. У њему се налазе две цркве, пивница, књижара, хотел и још много тога. 

Компликације око изградње цркве

Изградња цркве Светог Илије пророка није била нимало лак задатак, те су била потребна креативна решења.

Иконописци су сликали на стаклу испод којег се налази осветљење, што даје посебну драж иконостасу. На зидовима је било немогуће цртати јер је земља била богата сољу.

BloombergAdria.com

Ипак, један уметник са Новог Зеладна је, клесањем стена, успео да створи уникатне фреске.