Данас је црвено слово: Обележавамо Свете Тројице или Духове

Српска православна црква и верници данас обележавају велики празник – Силазак Светог Духа на апостоле, у народу познат и као Духови, Тројице или Педесетница. Реч је о једном од три најзначајнија хришћанска празника, уз Васкрс и Божић, који се празнује три дана и који у православној традицији има посебно место јер се сматра – рођенданом хришћанске Цркве.

Празник Педесетнице и догађај у Јерусалиму

Силазак Светог Духа на апостоле обележава се 50. дан после Васкрса, због чега се назива и Педесетница. Према новозаветном предању, након Христовог вазнесења апостоли су остали у Јерусалиму, окупљени у једној кући на Сиону, где су се заједно молили и чекали испуњење Христовог обећања – долазак Утешитеља, Светог Духа.

На Педесетницу, док су били заједно, догодио се снажан духовни догађај: настао је шум као хук ветра, а над сваким од апостола појавили су се огњени језици који су се спустили на њих. Тада су, испуњени Духом Светим, почели да говоре језицима које раније нису знали, а присутни народ их је разумео. Тог дана, према предању, око три хиљаде људи поверовало је у проповед апостола и крстило се, због чега се овај догађај сматра почетком живота Цркве Христове.

У Делима апостолским пише:

"И кад се наврши педесет дана бијаху сви апостоли једнодушно на окупу. И уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога вјетра… И показаше им се раздијељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. И испунише се сви Духа Светога…" (Дап 2,1–4)

Празник који повезује Стари и Нови завет

Педесетница има корене и у јеврејској традицији, где је овај дан био Празник седмица или Празник жетве, када су се приносили први плодови и славило захваљивање Богу.

У хришћанском тумачењу, Силазак Светог Духа представља испуњење Божјег плана и духовно заокружење догађаја који су започели Васкрсењем и Вазнесењем Христовим.

Због тога се овај празник назива и Тројице, јер се у њему открива деловање Светог Духа као трећег лица Свете Тројице.

Обичаји и симболика празника

Духови су празник богат обичајима који се и данас чувају у православној традицији. Током богослужења у храмовима се уноси трава, цвеће и гранчице, којима се украшава црква. Од њих верници плету венчиће који се носе кућама и чувају поред икона до наредне Педесетнице. Верује се да венчићи доносе заштиту, здравље и благостање дому и укућанима. Овај обичај симболизује и духовну обнову, живот и силазак Божје благодати на свет.

Зашто су баке држале отворене прозоре?

У многим крајевима веровало се да на Тројице треба отворити прозоре и врата како би "Дух ушао у кућу". Старије жене су рано ујутру уносиле свежу траву и брезове гранчице, верујући да тако дом добија мир, здравље и заштиту током целе године.

Многи верују да на Тројице не треба посећивати гробље, али црква објашњава да за то не постоји строга забрана. За помен преминулима постоји посебан дан – Тројичке задушнице, које се обележавају дан раније, у суботу. Црквена венчања се углавном не обављају на велике празнике, па ни на Тројице, али грађанско венчање није забрањено.

Литургијски значај и духовна порука

На празник Силаска Светог Духа служи се свечана литургија, а у наставку и вечерње богослужење са посебним молитвама Светог Василија Великог. Црква се моли за дар Духа Светога, духовно исцељење верника и јачање вере.

Духови се сматрају празником јединства, јер се апостоли, иако различити, испуњени истим Духом шаљу у свет да проповедају Јеванђеље.

Празник саборности и духовне обнове

Силазак Светог Духа на апостоле представља и симбол духовног почетка Цркве – тренутак када се хришћанска заједница обликује и шири по свету. Зато се овај празник у православљу доживљава као празник саборности, заједништва и духовне снаге, а данас би и ваљало обићи цркву или манастир.

Празник се празнује три дана, а први дан је обележен црвеним словом у црквеном календару.

(Курир)