Чланак из Русије изненадио је уредника Би Би Сија

Стив Росенберг, уредник Би Б и Сија за Русију, извештава да Владимир Путин остаје бескомпромисан по питању Украјине, али да постоје назнаке промене става јавног мњења. Руски председник и даље се чврсто држи свог става: Украјина мора да препусти контролу над целим Донбасом. Но оно што је замислио као краткорочну „специјалну војну операцију” претворило се у рат исцрпљивања који је сада у петој години. Од напада у фебруару 2022. Русија је претрпјела велике губитке на ратишту.

У међувремену се променио и политички контекст. Још прошле године руски званичници деловали су уверено да ће им амерички председник Доналд Трамп помоћи да заврше рат у Украјини под њима повољним условима. После прошлогодишњег самита САД и Русије у Енкориџу на Аљасци, месецима су високи руски званичници говорили о „духу Енкориџа” – сугеришући да су Трамп и Путин постигли договор око Украјине. Истина је да мировни споразум није постигнут.

Украјински дронови

Штавише, експлозије све чешће одјекују Русијом, а украјински дронови досежу дубоко у Русију. Рафинерије и енергетска инфраструктура редовно су мета напада. Ни Москва није заштићена; услед страха од напада, годишња парада за Дан победе на Црвеном тргу 9. марта одржана је у мањем опсегу. Више од четири године рата и међународне санкције стварају огроман притисак на руску економију. Прорачунски дефицит расте, економија стагнира. Но Путин делује једнако непоколебљиво.

Ипак, у Русији је све више знакова јавне расправе о томе да ли је време за крај рата – па и у строго контролисаним медијима, наводи Би Би Си. У часопису "Russia in Global Affairs", који има блиске везе сa руским дипломатaма, политолог Василиј Кашин недавно је закључио: „Циљ уклањања антируског режима у Украјини у тренутној фази у основи је недостижан без потпуне војне окупације целе земље, укључујући западни дeо, на дуžе раздобље. За Русију је то технички немогуће.”

Позив на повлачење

Неколико дана касније прокремаљски таблоид Московски комсомолац цитирао је политичког коментатора Александра Носовича: „Стручна заједница подељена је на оне који су за наставак специјалне војне операције док се циљеви не постигну и на оне који верују да је време да се она заврши, будући да најгори сценариo није ни пораз, већ бескрајна специјална операција.”

У истом тексту адвокат Дмитриј Краснов тврди да су кроз руску историју „изгубљени ратови и понижавајућа примирја редовно доводили до нових пробоја, реформи и, изненађујуће, до нових победа. Велики геополитички губици понекад су били кориснији од бриљантних победа”. Росенберг пише да је било запањујуће видети у новинама такав чланак. Неколико дана касније покушао је поновно да га прочита онлајн, али се појавило обавештење: „Грешка 404. Страница није пронађена.” Очито се у Русији води расправа о окончању операције у Украјини, али слобода медија није апсолутна.