Тајни пројекат гаси нуклеарке: Швајцарска звер од милијарду$

У дубинама швајцарског кантона Аргау управо је започело ископавање гигантске подземне јаме која је величином еквивалентна површини два фудбалска терена. Овај радикални грађевински захват представља прву фазу у стварању најмоћнијег подземног електроенергетског складишта на свету.

Када систем буде потпуно завршен, он ће поседовати способност да у мрежу упумпа невероватних 1,2 гигавата снаге у року од само неколико милисекунди. Инвестиција у овај подухват мери се милијардама долара, а иза свега стоји визионарска компанија "FlexBase".

BloombergAdria.com

Циљ овог инжењерског чуда није пуко обарање светских рекорда у величини инфраструктурних објеката. Европски континент се већ годинама грчевито бори са проблемом одржавања стабилности напона због масовног преласка на ћудљиве и непредвидиве изворе енергије. Управо зато ће се овај подземни гигант директно надметати са традиционалним нуклеарним електранама по питању вршне снаге.

Са укупним капацитетом од 2,1 гигават-час, ова батерија може самостално да одржи енергетску мрежу у животу током највећих колапса. То је преко потребни шок-абсорбер за енергетски систем у ери масовне експанзије АИ дата центара и топлотних пумпи.

Закопавање технологије на 27 метара дубине

Смештен на историјском чворишту европских далековода у Лауфенбургу, овај технолошки кампус заузима масивних 40.000 квадратних метара на површини тла. Међутим, оно што највише фасцинира јесте податак да је сам батеријски систем закопан у огромну рупу дубоку чак 27 метара. https://www.youtube.com/watch?v=10WG97eL-DU

Комплексна опрема и масивни резервоари заузеће простор од преко 20.000 квадратних метара испод нивоа земље. Разлог зашто инжењери копају овако дубоке јаме уместо да постројење изграде на површини лежи у специфичној физици самог система. Ова технологија захтева масивне резервоаре за складиштење и робусне пумпне системе који једноставно нису компактни. За потребе електроенергетске мреже где џепни формат и мобилност нису битни, огромна величина постаје кључна предност.

Када достигне свој пројектовани максимум, ова батерија ће моћи несметано да снабдева струјом 210.000 домаћинстава током читава 24 сата. Изградња самог центра отпочела је у пролеће 2025. године и представља прекретницу за енергетску безбедност континента.

Ликвидна енергија и крај литијум-јонске ере

Ова батерија функционише на бази редокс проточне технологије (редоx флоw), што је радикално разликује од литијум-јонских батерија. Уместо складиштења електричне енергије унутар чврстих и ризичних електрода, енергија се овде љубоморно чува унутар течних електролита. Течност се у зависности од потреба мреже пумпа кроз специјалне електрохемијске ћелије мењајући своје хемијско стање.

BloombergAdria.com

Велики адут ове течне архитектуре јесте чињеница да инжењери могу бесконачно да повећавају капацитет једноставним додавањем запремине резервоара. Швајцарска компанија поносно истиче да њихов систем користи иновативни водени електролит који је немогуће запалити. Са тржишта се тако потпуно протерује опасност од катастрофалних пожара и експлозија који прате класичне литијумске станице. Систем успешно елиминише деградацију перформанси током времена, па му је животни век практично неограничен у поређењу са конкуренцијом.

Како вештачка интелигенција греје домове

Цео комплекс у Лауфенбургу пројектован је као еколошки затворен круг у којем дата центар и батерије раде у савршеној синергији. Масивни сервери задужени за вештачку интелигенцију генеришу огромне количине топлоте која се иначе бескорисно расипа у атмосферу. Швајцарци су осмислили систем воденог хлађења који ће ту отпадну топлоту преусмерити право у локалну мрежу даљинског грејања.

Овај генијалан потез ће локалној заједници донети уштеду од фантастичних 75.000 тона емисије угљен-диоксида током наредних тридесет година. Финансијска конструкција овог приватног пројекта креће се у распону од једне до чак пет милијарди швајцарских франака.

Долазак овог енергетског џина створиће и преко триста нових, високотехнолошких радних места за врхунске инжењере и научнике. Потпуни оперативни старт и званично пуштање система под пуни мрежни напон планирани су за 2029. годину. 

(Курир)