Чудо у Веснином пластенику: Најскупље поврће - 1kg-20.000$

Весна, која живи у насељу Омањска, за себе каже да је више колекционарка него класична пољопривредница. На свом имању узгаја бројне ретке сорте парадајза, паприка и других култура које се не могу често видети у Босни и Херцеговини.

- Тренутно скидам заперке са најскупље паприке на свету – Ахи Чарапите, дивље перуанске паприке са ситним жутим плодовима. Ево, ова је већ заметнула - рекла је Весна Бошњак у репортажи за bhrt.ba.

Ова јужноамеричка сорта позната је по високој цени, посебно када се продаје у сушеном облику.

- На америчком тржишту килограм суве Ахи Чарапите кошта око 20.000 долара. Користи се углавном у декоративне сврхе, наравно да је јестива, али се тако најчешће употребљава у елитним ресторанима. Нажалост, ја за њу немам тржиште по тој цени, што ми је јако жао. Иначе не бих радила ни малину ни боровницу - казала је Весна.

Осим паприке, у њеним пластеницима расте и велики број сорти парадајза које нису уобичајене у домаћем узгоју. Мароканска мента, медвеђа шапа, џиновско воловско срце и бабушкина тајна само су неке од култура које се могу пронаћи на њеном имању. Оно што произведе, Весна углавном и прерађује.

Ни сама, каже, више не зна тачан број свега што узгаја.

- Не знам, не бих могла баш све да избројим. Паприка има 70 до 80 сорти, парадајза сигурно више од 230. Више их и не бројим. Волим да имам егзотичне сорте, свашта – од зачинског биља до поврћа и воћа - рекла је.

Веснино газдинство налази се у усорском насељу Омањска, месту из ког су се многи млади људи иселили у потрази за послом у иностранству. Управо због недостатка радне снаге, каже, не планира да шири производњу.

- Пре је све ово било под малином, четири дулума (један дулум износи 10 ари) била су под малином. Ипак, с обзиром на то да нема радне снаге, радим онолико колико могу. Имам два пластеника, дулум малине, стотину грмова боровнице, уз то те ситнице по грмовима и то је то - објаснила је.

Производи пре свега за своју породицу, а део рода продаје на кућном прагу, пољопривредним сајмовима и путем друштвених мрежа. Ипак, истиче да се мали произвођачи тешко носе са бројним проблемима, посебно када изостане помоћ надлежних.

- Сељак нема никакву подршку, ни ми мали ни они велики, врло мало. Као прво, нисмо обештећени. У сезони 2024/2025. два пластеника су ми била уништена. Општина није прогласила ни елементарну непогоду, а камоли да те неко пита треба ли ти неки облик подршке. Шта више да кажем - рекла је Весна.

Упркос проблемима са којима се суочавају домаћи произвођачи, Весна се и ове године припрема за прераду новог рода. На њеном имању тако ће се и даље узгајати и стандардне културе, али и оне ретке сорте које њен пластеник чине другачијим од већине других.