БОБА СТЕФАНОВИЋ: Ушао у историју музике - умро заборављен
08.02.2022.
07:40
СЛОБОДАН Боба Стефановић је рођен је 21.маја 1946.године у Београду и одрастао је на Чубури, у Молеровој улици. У његовој улици 1958.године основано је аматерско омладинско позориште “Дадов”, где је малени Боба пронашао свој свет. Свирао је гитару, компоновао, писао поезију…
Са свега петнест година започео је музичку каријеру. 1962. године у вокално-инструменталном саставу “Златни дечаци” наступа најпре као гитариста, а убрзо и као певач. Са њима је провео пет година. Била је то једна од првих југословенских рок група, углавном су свирали обраде страних хитова, касније и ауторске песме, од којих је најпознатија “Чудна девојка”.
Након “Златних дечака” Боба постаје члан мушко-женског квартета “Оне и они” у којој су осим њега наступали Миња Субота, Лидија Кодрич и Далиборка Стојшић. (Може се рећи да су били претеча “АББЕ”).
На Београдском пролећу 1970.године Боба је извео свој највећи хит, чувену “Обриши сузе драга”. Постао је изузетно популаран,па је одлучио да започне соло каријеру. 1971.године напушта групу “Оне и они” а Жарко Данчуо ускаче на његово место.
А, почео је да пева случајно. На мору, да би се допао једној девојчици. Допало се девојчици, али и другима. И врло брзо наметнуо се посебним стилом и гласом. И баш у време када је у Београд стигла прва плоча Елвиса Прислија, Боба Стефановић је добио први ангажман у клубу “Еуридика”. А онда су почели да стижу позиви са радио-станица. Са групом добрих другара основао је “Златне дечаке”, прву, како се некад звало, вокално-инструменталну групу (ВИС) код нас. Постали су популарни, али не и дуготрајни.
Боба није лио сузе за њима, јер су га убрзо прославиле “сузе радоснице”. Бобине “Сузе” постале су симбол домаћег евергрина, омекшавајући најтврђа женска срца. Успех те песме објашњава лепом, певљивом мелодијом и искреним текстом. Композиција је додирнула многа срца и душе. Златни дечак за њу је добио пет златних плоча. А онда су кренуле “Кажи ми да још си увек сама”, “Чувај се ватре срца мог”, па онда “Руже”…