Једете мед сваки дан? Стручњаци откривају да ли је то добро

Све више људи тражи природније начине заслађивања хране и пића, а мед се притом често намеће као опција. Дијететичарке Лаурен Манакер и Карлин Ремедиос су откриле колико је то добро за здравље.

Било да га додајете у чај, зобену кашу, јогурт или чак прелив за салату, његова свестраност и интензиван укус чине га једним од најпопуларнијих природних заслађивача.

Ипак, иако се често доживљава као здравија алтернатива шећеру, стручњаци упозоравају да мед треба конзумирати умерено. У малим количинама може бити користан додатак исхрани, али није чудотворна намирница.

Управо зато су регистровани нутриционисти за  Real Simple  објаснили шта се заправо дешава када мед једемо сваки дан и како га је најбоље уклопити у уравнотежену исхрану.

BloombergAdria.com

Нутритивни састав меда

- Мед се првенствено састоји од природних шећера, посебно фруктозе и глукозе, једноставних угљених хидрата који пружају брз и лако апсорбујући извор енергије - објашњава Лаурен Манакер.

Додаје и да мед садржи мале количине витамина Б групе који помажу телу у претварању хране у енергију и подржавају здравље коже, нервног система и пробаве.

Осим тога, природни заслађивач садржи и трагове минерала попут калијума, калцијума и магнезијума.

- Калијум помаже у регулацији крвног притиска, калцијум подржава здравље костију, а магнезијум помаже у функцији мишића и нерава - истиче Манакер.

Мед садржи и аминокиселине те ензиме попут глукоза оксидазе, који доприносе његовим антимикробним својствима и разградњи шећера.

Шта се дешава ако једете мед сваки дан?

Иако се мед обично конзумира у малим количинама, његова редовна употреба може имати одређене ефекте на организам. За почетак, може допринети смањењу оксидативног стреса и упала.

- Мед садржи природне биљне спојеве зване флавоноиди и полифеноле попут кверцетина, кемпферола, кризина и апигенина, који имају антиоксидативна и противупална својства - каже Керлајн Ремедиос.

Ови спојеви могу помоћи у смањењу упалних процеса и штетних слободних радикала у телу. Међутим, стручњаци наглашавају да мед ипак није главни извор ових нутријената.

- Будући да се мед конзумира у малим количинама, није главни извор противупалних хранљивих материја у поређењу с храном попут воћа и поврћа - објашњава Ремедиос.

Његова највећа предност је, заправо, замена за индустријски обрађене шећере. Када је реч о пробави, мед може имати и додатне користи. Садржи пребиотике попут олигосахарида који хране добре бактерије у цревима, као и ензиме који помажу разградњу шећера.

Постоје и истраживања која показују да мед у комбинацији с јогуртом побољшава опстанак пробиотика у цревима. Мед такође може допринети стабилнијем нивоу енергије јер се глукоза и фруктоза брзо апсорбују у крвоток. Осим тога, може помоћи и у контроли жеље за слатким.

- Мала количина меда може да помогне у задовољавању жудње за слатким, а истовремено дода укус и уживање храни богатој хранљивим материјама попут јогурта, овсених пахуљица, воћа или тоста од целовитих житарица с путером од орашастих плодова - каже Ремедиос.

BloombergAdria.com

Могући недостаци

Упркос предностима, стручњаци упозоравају на умереност.

- Мед је калоричан и богат шећером, што може допринети гојењу, скоковима шећера у крви и повећаном ризику од дијабетеса типа 2 ако се прекомерно користи - упозорава Манакер.

Особе које имају дијабетес или предијабетес треба посебно да пазе на количине. Препорука је да се мед не конзумира самостално, него у комбинацији с уравнотеженим оброцима. Иако се може уклопити у здраву исхрану, кључ је у количини. Стручњаци истичу да су општи прехрамбени обрасци важнији од једног састојка.

- Разумна порција за већину људи је отприлике једна до две чајне кашичице дневно - наводи Ремедиос.

Најбољи ефекат постиже се када се мед комбинује с протеинима, влакнима и здравим мастима, на пример у јогурту с орасима, овсене каше са семенкама или интегралном тосту с путером од кикирикија.

(Информер)