Бранимир Главаш осуђен за ратни злочин над осијечким Србима!

Пресудом је, уз Главаша, на четири године затвора осуђена Гордана Гетош Магдић, некадашња командирка вода посебне јединице за диверзантско-извиђачке намене Оперативне зоне Осијек, док су припадници тог вода Дино Контић и Здравко Драгић осуђени на по три године затвора, преноси Јутарњи лист.

Тиме је постала правоснажна пресуда којом су четворица оптужених проглашени кривима за кривично дело ратног злочина против цивилног становништва, саопштио је у среду Високи кривични суд.

Пресуда коју је потврдио Високи кривични суд донета је 27. октобра 2023. године након поновљеног поступка пред Жупанијским судом у Загребу, преноси Јутарњи лист.

На првом суђењу 2009. године Главаш и остали осуђени су на вишегодишње затворске казне, али је правоснажну пресуду укинуо Уставни суд. Главаш је до тада одслужио и већи део осмогодишње казне у затворима у Босни и Херцеговини, где је отишао уочи изрицања прве пресуде.

Међутим, Уставни суд је у јануару 2015. године укинуо правоснажну осуђујућу пресуду, након чега је суђење Главашу и његовим саоптуженима поново почело 2017. године, а још једном је кренуло од почетка у октобру 2021.

Врховни суд је почетком 2020. године укинуо одлуку ванрасправног већа Жупанијског суда у Загребу из марта 2019. године, према којој је поновљено суђење Главашу требало да буде одвојено од поступка против његових саоптужених.

Иако је на последњем суђењу 2023. године неправоснажно осуђен на седам година затвора, Главаш је тада из зграде суда изашао слободан. Према објашњењу судије Дражена Кеврића, истражни затвор му није одређен због одлуке Уставног суда из 2015. године, према којој је већ одслужио пет година, два месеца и 27 дана казне.

Ко је Бранимир Главаш?

Бранимир Главаш рођен у Осијеку, 23. септембар 1956, хрватски је политичар, осуђени ратни злочинац и један од оснивача и најутицајнијих челника Хрватске демократске заједнице (ХДЗ), коју је 2005. године напустио да би формирао нову регионалну странку Хрватски демократски сабор Славоније и Барање. Тужилаштво Републике Србије га је 2011. на основу оптужнице Војног тужилаштва Југословенске народне армије из 1992. оптужило за ратне злочине и геноцид над Србима.

Главаша се терети да је као један од команданта Осијека за време рата у Хрватској 1991/1992. године одговоран за ратне злочине над цивилима српске националности. Због тога је му је, на захтев Државног тужилаштва РХ, 10. маја 2006. године Хрватски сабор укинуо заступнички имунитет ради покретања кривичног прогона. Дана 23. октобра 2006. истражни судија Жупанијског суда у Загребу одредио му је притвор, а након вишедневног спора по питању месне надлежности скинут му је имунитет од стране саборског Мандатно-имунитетног повјеренства. Дана 26. октобра је притворен. У притвору је одмах започео штрајк глађу, који је трајао до 3. децембра када је из здравствених разлога прекинута истрага. Истрага је поново отворена 8. фебруара 2007.

Главаша је загребачки Жупанијски суд прогласио кривим у два случаја, за убиство најмање 10 српских цивила на обали Драве током 1991. и 1992. године, и за затварање петоро и убиство двојице српских цивила у седишту секретаријата за народну одбрану, коме је Главаш као руководилац одбране Осијека тада био на челу.

У првом предмету осуђен је на пет, а у другом осам година, из чега му је изведена јединствена казна од 10 година затвора. Октобра 2023. му је изречена казна на седам година затвора.

Главаша је оптужница теретила за догађаје из рата деведесетих познате као „Селотејп” и „Гаража” у којима се Главаш по командној одговорности терети за убиства више српских цивила, од којих су неки бачени у реку Драву везаних руку и са селотејп траком залепљеном преко уста а неке од жртава биле су присиљене да пију киселину из акумулатора у гаражи Секретаријата за народну одбрану у Осијеку.