Немачка следећа мета: Дипломатска офанзива САД у Европи

Споразум са Уједињеним Краљевством постао је кључни модел. Он је британским фармацеутским компанијама дао три године заштите од америчких тарифа, уз обавезу да постепено повећавају потрошњу на лекове током наредне деценије. Заузврат, британска влада је ублажила контролу цена иновативних лекова. Сада се исти приступ примењује на континент.

Ко је следеће мета

Америчке дипломате виде Немачку као следећу велику мету. Највеће европско тржиште лекова тренутно пролази кроз велику реформу здравствене заштите која предвиђа смањење јавне потрошње на лекове. Вашингтон тражи супротно, повећање, пише Политико.

Према информацијама из више извора, немачка министарка здравља Нина Варкен и министарка економије Катерина Рајхе већ месецима воде строго поверљиве разговоре са Министарством здравља и социјалних служби САД. На столу су инвестиције од милијарду долара, трговинска политика и „фер“ одређивање цена лекова.

Кристијан Хилмер, директор тржишта лекова на рецепт у удружењу Пхарма Деутсцхланд, отворено је признао: „Мало смо љубоморни на споразум између Велике Британије и САД“.

Немачка фармацеутска индустрија већ се суочава са потешкоћама приликом лансирања нових лекова на тржиште.

Трампова администрација користи фрагментиране здравствене системе у Европи, где одређивање цена лекова остаје углавном национална одговорност. Као део припрема, америчка амбасада у Берлину шаље свог трговинског саветника, Натана Зајферта, у Лондон да од британских колега учи како да спроведе сличне споразуме. У међувремену, фармацеутски гиганти већ предузимају акције.

Ели Лили и немачки Берингер Ингелхајм су прошле недеље најавили смањења вредна милијарде евра у планираним инвестицијама у Немачкој као одговор на планове штедње. Слично замрзавање инвестиција догодило се у Великој Британији, од којих су нека настављена тек након што је постигнут споразум са САД.

Озбиљан изазов за Европу

Године 1990, Европа је чинила 49 одсто глобалних приватних фармацеутских истраживања и развоја. До 2025. године тај удео је пао на само 26 одсто. Америчке компаније све више повлаче инвестиције са континента. Европске владе су, међутим, опрезне. Већина се суочава са ограниченим јавним буџетима, спорим економским растом и растућим притиском на здравствене системе.

- Понекад се фармацеутске компаније понашају као адолесцент који стално тражи све више и више, без обзира колико им дате - упозорио је Јанис Нацис, директор Европске платформе за социјално осигурање (ЕСИП), која представља организације социјалног осигурања из 19 земаља ЕУ и Швајцарске.

Иако су Вашингтон и фармацеутска индустрија похвалили споразум са Великом Британијом, реакције у Лондону нису једногласне. Бивши министар здравља Вес Стритинг наложио је преиспитивање вредности споразума за пореске обвезнике, што је изазвало негодовање у фармацеутском сектору.

Активистичка група „Џаст третман“ критиковала је споразум као „ужасан“ јер трајно слаби контролу цена лекова, а пружа само привремену заштиту од царина.

Процене сугеришу да би промене могле повећати трошкове за британске пореске обвезнике за 2 милијарде фунти на 3,5 милијарди фунти годишње до 2036. године.

За Европу, овај притисак представља озбиљан изазов.