"Могућ руски напад на Балтик, рат у Ирану у осетљивој фази"

Хоџис верује да се сукоб на Блиском истоку налази у врло осетљивој фази. Упозорио је на недостатак јасне америчке стратегије према Ирану.

- Мислим да смо у јако тешкој ситуацији. Чини се као да је председник Трамп готово незаинтересован. Чак је и пре неколико дана рекао да су му преговори досадили - навео је.

Тврди да америчка морнарица и ваздухопловство професионално извршавају своје задатке, али да војни успеси сами по себи не значе и остварење стратешких циљева. 

- Постоји јаз између стратешких циљева и тактичких операција. Председник и министар одбране требало би јасно да одреде приоритете. Мислим да ту од почетка нису доследни - поручио је.

"Кључну улогу има Израел"

Сматра да се актуелна криза не може посматрати само кроз однос САД и Ирана јер важну улогу имају и Израел и Хезболах. Према њему, Израел наставља да делује против Хезболаха, док Иран настоји да одржи свој утицај у региону управо преко те организације.

BloombergAdria.com

- То није само питање САД и Ирана. Кључну улогу има Израел. Иранци одувек покушавају да повежу Израел, Либан, Хезболах, Иран и САД, док САД то желе да раздвоје - напоменуо је.

Не очекује да ће Израел одустати од својих циљева у Либану, али ни да ће Иран допустити слабљење свог утицаја преко Хезболаха. Стога упозорава да се преговори о смиривању сукоба суочавају са додатним изазовима.

Последице по Европу

Што се тиче могућих последица по Европу, казао је да би Иран могао да настоји да прошири кризу ван својих граница како би повећао притисак на Сједињене Америчке Државе и њихове савезнике.

- Ирану је у интересу да што више прошири сукоб како би друге државе притиснуле САД - рекао је Хоџис, додајући да Техеран од почетка настоји да дестабилизује подручје Персијског залива.

Процењује да постоји могућност укључивања додатних актера у сукоб, а посебну забринутост изазива деловање јеменских Хута.

BloombergAdria.com

- Нема сумње да Хути могу да лансирају ракете које би пореметиле саобраћај у Црвеном мору, али и да изазову Израел - упозорио је бивши командант америчких снага у Европи. Не види јасан сценарио преливања сукоба на подручје Медитерана, али сматра да такав развој догађаја није немогућ.

Осим безбедносних последица, указао је и на економске ефекте рата. Као једну од најизгледнијих последица навео је раст цена енергената, што би додатно оптеретило европске економије.

- Још једна последица је пораст цена нафте и гаса, а то иде наруку Русији - упозорио је.

Рекао је да би више цене енергената могле привремено да користе Москви јер Русија и даље извози нафту и гас великим купцима попут Кине и Индије. Због тога би продубљивање сукоба на Блиском истоку могло да има последице које би се осетиле далеко изван самог региона, укључујући и Европу.

BloombergAdria.com

"Руси сада углавном могу да застрашују и убијају невине"

На питање може ли Украјина да издржи дуготрајни рат исцрпљивања, одговорио је потврдно и истакао да Русија, упркос континуираним нападима, није остварила кључне војне циљеве. Одбацио је тезе да су руски напади одговор на украјинске операције.

- Руски напади нису одмазда за оно што Украјина ради. Русија напада од самог почетка. Непрестано напада цивилне мете, убија недужне и напада цивилну инфраструктуру - навео је. Нагласио је да Украјина у својим операцијама бира војне и стратешке циљеве, за разлику од Русије која наставља да напада украјинске градове дроновима и пројектилима.

- Украјинци су зауставили руске операције на копну. Црноморска флота више није фактор. Руси сада углавном могу да застрашују и убијају невине - наставио је.

BloombergAdria.com

Посебно важним оценио је украјинске нападе на руску енергетску инфраструктуру јер управо приходи од извоза енергената омогућавају Москви наставак финансирања рата. 

- Украјинци знају да ће Русији бити тешко да финансира овај рат следеће године ако не буде могла да продаје нафту и гас Кини и Индији - поручио је. Предвиђа да ће Украјина наставити да развија способности за извођење дубинских удара унутар руске територије и да Русија све теже може да заштити своје кључне објекте.

- Украјина може да продре и хиљаду километара у руску територију, а Руси то не могу да спрече - тврди.

О циљевима Русије

Сматра да Русија дугорочно не циља на освајање целе Европе, већ на политичко слабљење западне подршке Украјини и разбијање јединства НАТО-а.

- Мислим да увек постоји та могућност, али руски циљ није да освоји целу Европу као у време Хладног рата. Примарни циљ Кремља је да државе престану да подржавају Украјину - изјавио је.

BloombergAdria.com

Објаснио је да Москва делује у тзв. сивим зонама, кроз ваздушне упаде дроновима, саботаже и друге облике притиска који имају за циљ застрашивање јавности и политичко мењање одлука у западним државама.

- Све би то требало да уплаши наше становнике како би притиснули владе да престану да подржавају Украјину. То им је први циљ - напоменуо је.

Као други стратешки циљ наводи слабљење НАТО савеза и покушај раздвајања Европе од Сједињених Америчке Држава. Верује да би Русија могла да тестира спремност Савеза на реакцију кроз ограничене војне инциденте у балтичком региону.

- Могу да замислим копнени напад на Даугавпилс у Летонији или Нарву у Естонији, па чак и удар у Литванији око Сувалки коридора. Тада би стали и рекли: желите ли заиста нуклеарни рат због овога? - предвиђа Хоџис.

Закључио је да би неодлучност у одбрани сваког дела територије НАТО-а могла да охрабри Москву да настави са таквим притисцима.

ХРТ