Мит о "мундијалским бебама"Рађа ли се више деце након победа

Године 2014. Немачка је у Рио де Женеиру постала светски првак, Марио Геце дао је гол у 113. минуту за 1:0 против Аргентине, милиони су славили на улицама, балконима и у навијачким зонама. Више од 30 милиона гледалаца у Немачкој пратило је финале на телевизији. Убрзо се појавило питање - не би ли такво ванредно стање еуфорије требало да има последице и за статистику рођених?

Још пре финала, стручњак за породичну политику Александер Краус (CDU) у Билду је предвидео беби бум, како је касније известио WirtschaftsWoche: "Кад се лопта котрља, расположење је одлично не само пред телевизором него и у кревету. Голови за Немачку значе бебе за Саску!"

Та се тврдња могла проверити у пролеће 2015., отприлике девет месеци након тријумфа у Бразилу, пише Евроњуз.

Очекивање није било ново. Већ током Светског првенства 2006. у Немачкој, изворне "летње бајке", почела је да кружи прича о фудбалским бебама. Земља је била у полетном расположењу, а навијачке зоне биле су пуне.

Новинарка и водитељка Лена Касел на НДР-у се осврнула на то време и описала га као "емоционално опуштање". У фебруару 2007. Франкфуртер Алгемајне Цајтунг писао је о "зимској бајци након летње бајке" - труднички курсеви били су пуни, породилишта су радила пуним капацитетом. Причу је преузео и магазин Штерн.

Хамбуршка клиника Асклепиос известила је о око десет одсто више порођаја у марту 2007. године. У Берлину је број рођених у марту 2007. порастао са око 2400 на 2800, према подацима државног статистичког завода. Болнице Вивантес пријавиле су 11 одсто више порођаја него у истом периоду годину дана раније. Келн је у априлу забележио 116 порођаја више него у истом месецу претходне године. Године 2015. образац се поновио: Билд је представио појединачне "бебе Светског првенства", а неколико градова пријавило је раст броја рођених.

Да је победа на Светском првенству 2014. заиста довела до већег броја трудноћа, то би се могло видети и пре него што су се деца родила - у подацима здравствених осигурања, продаји тестова за трудноћу и трговини опремом за бебе. Ипак управо тамо ВиртшафтсВохе 2015. готово да није пронашао чврсте доказе. Бармер ГЕК тада је за тај лист рекао: "Немамо податке који би дали информације о очекиваном броју рођених у наредним месецима".

Техникер Кранкенкасе такође је поручио да из доступних података "не може да изведе ништа поуздано". Ни произвођачи тестова за трудноћу нису забележили бум. Долоргиет, произвођач теста Хилари, навео је да је јул 2014. био испод просека, а август просечан. Трговац опремом за бебе и малу децу BabyOne пријавио је раст продаје дечијих колица, али је рекао да је тај раст започео још у јесен 2014. До пролећа 2015. привлачна прича претворила се у статистички проблем. Брза анкета Немачке новинске агенције међу матичним службама и болницама није пронашла неуобичајено висок број рођених. Нико од упитаних није био спреман да говори о беби буму.

У одељењу за породиљство берлинске болнице Шарите, отприлике 40 недеља након финала Светског првенства, рођено је чак мање деце него иначе. Од 4. до 6. априла тамо је рођено 14 беба; уобичајено би их било девет до десет дневно. Гледано уназад, ни хипотеза о Светском првенству 2006. није издржала проверу. У новембру 2007. Савезни статистички завод објавио је да је број рођених у првој половини 2007. заправо благо пао: 313.100 деце у поређењу са 313.900 u истом периоду годину дана раније, што је пад од 0,3 одсто, како је известио Der Tagesspiegel. Надлежни званичник Мартин Конрад рекао је да "нипошто" није било беби бума девет месеци након Светског првенства 2006.

Упорност ове приче повезана је и са начином на који се барата бројкама. Појединачни скокови у градовима или болницама изгледају спектакуларно, али мало говоре о тренду на нивоу целе земље. Келн је доиста забележио више рођених у априлу 2007. него u истом месецу годину дана пре, али их је још више било 2005. године, без икакве везе са Светским првенством. И у Штутгарту је "беби грозница" расла већ претходних година.

Постоје и други фактори. У Берлину се раст у марту 2007. повезивао и са новом родитељском накнадом. Она је надоместила део прихода изгубљеног након рођења детета и требало је родитељима да олакша усклађивање посла и породичног живота те равноправнију поделу бриге о деци. Студија истраживачког института ИЗА чак популарну тезу окреће наглавачке. Аутори су анализирали месечне стопе наталитета у 50 европских земаља током 56 година и упоредили их са резултатима националних репрезентација на 27 великих фудбалских турнира. Резултат: већи спортски успех није био повезан са већим бројем рођених, него са падом. Након просечног турнирског наступа, број рођених девет месеци касније пао је за 2,13 одсто. Примењено на Немачку, то би значило око 1000 мање рођених. Једно могуће објашњење гласи: онај ко слави на стадиону, пред телевизором или на јавном гледању утакмице, то време не проводи у спаваћој соби.

Демограф Џ. Ричард Удри проучавао је сличан феномен још 1970. у вези са великим нестанком струје у Њујорку у новембру 1965. godine. Тада су медијски извештаји створили утисак да се девет месеци касније родило неуобичајено много деце. Удри је ту повезаност оповргао у студији објављеној у часопису Demography: стопа рођених на нивоу града није била виша него иначе. У закључку наводи да су многи људи очигледно склони да верују како ванредни догађаји који ремете свакодневни живот подстичу људе на зачеће деце. Случај беба Светског првенства показује колико се брзо анегдоте могу претворити у дуготрајан мит. Неколико болница, попуњени курсеви, срећни родитељи или упечатљиве месечне бројке још не чине чврст демографски тренд.

Ни поглед на целу годину не помаже много: 2015. у Немачкој је рођено око 738.000 деце, око 3,2 одсто више него 2014. Но из тога се не може извести ефекат Светског првенства. Број рођених зависи од многих фактора: доби и броја потенцијалних мајки, породичне политике, економске ситуације, регионалне структуре болница и дугорочних трендова. Године 2026. становништво се и даље смањује, а стопе наталитета у Немачкој и Европи падају. Па ипак, прича о бебама Светског првенства и даље живи.