Иран добија 300 милијарди? У САД љути: "Спас за њихов режим"

Две државе планирају званично да потпишу овај меморандум у петак у Швајцарској, чиме ће се отворити рок од 60 дана за завршетак рата и увођење строгих ограничења за иранске нуклеарне активности.

Иако Вашингтон и Техеран још увек скривају документ од јавности, САД је текст споразума већ почео да дели са савезницима на самиту Г7 у Француској.

Извори блиски преговорима истичу да се технички детаљи још увек полирају, као и да је текст подложан променама до самог потписивања. Ипак, обриси споразума јасно показују да Иран добија велики финансијски ветар у леђа након што је пристао да прекине блокаду стратешки кључног Ормуског мореуза и поновио обећање да никада неће тражити нуклеарно оружје.

Танкери већ крећу, цена нафте стрмоглаво пада

Америчко Министарство финансија издаће дозволе за извоз иранске сирове нафте и петрохемијских производа одмах након потписивања меморандума. Истовремено, САД ће прекинути поморску блокаду иранских лука, а обје стране обвезале су се да ће се поморски промет кроз Ормуз вратити на предратни ниво у року од 30 дана.

Поморци очито не губе време. Блумбергови подаци за праћење бродова откривају да су четири иранска танкера, међу којима и два супертанкера капацитета од по два милиона барела сирове нафте, већ упалила своје транспондере и запловила из Ормуског мореуза према отвореном мору.

Вест о споразуму тренутно је уздрмала светска тржишта. Цена сирове нафте типа Брент пала је испод 69 евра (78 долара) по барелу, што је најнижа разина у последња три месеца. Цене су потонуле за 15 посто у само четири дана, што је најдужи низ губитака ове године, јер трговци рачунају на велики талас нове понуде нафте из Ирана.

Америка нуди милијарде, Техеран тражи сигурност

Према нацрту документа, САД и регионални партнери израдиће план за обнову и привредни развој Ирана вредан 266 милијарди евра (300 милијарди долара). Ипак, део о одмрзавању иранске имовине у иностранству прилично је неодређен; наводи се тек да се САД обвезује да ће та средства бити "ослобођена и стављена на располагање", али без икаквих јасних рокова.

Због тога је гувернер иранске Централне банке Абдолнасер Хемати већ реаговао и поручио да ће Техеран након званичног потписивања тражити "пуне гаранције за учинковит приступ" свом блокираном новцу. С друге стране, амерички званичници понављају да Иран може да рачуна на благодати споразума само ако испуни своје обвезе - уништи обогаћени материјал и омогући слободну пловидбу.

Велику препреку трајном миру представља и рат између Израела и Хезболаха, организације коју подупире Иран. У нацрту споразума стоји да се рат мора прекинути "на свим фронтама, укључујући и Либан". То ће пак захтевати пристанак израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа, који засад одбија да повуче војску, док ирански преговарач Мохамад Багхер Галибаф резолутно поручује да се Израел мора повући са свих окупираних територија.

Трамп на удару жестоких критика властитих јастребова

Коначни споразум, који ће се клесати у следећа два месеца, требало би да донесе и потпуно укидање америчких санкција против Ирана, као и повлачење америчке војске из околних региона у року од 30 дана. Свечана церемонија потписивања одржаће се у планинском одмаралишту Бургенстоцк с погледом на језеро Луцерне, а америчку делегацију предводиће потпредседник Џеј Ди Венс.

Овај договор доноси и велики политички ризик за америчког председника Доналда Трампа. Он је годинама критиковао администрацију Барака Обаме због нуклеарног споразума из 2015., тврдећи да је то био "финансијски поклон Техерану", да би га 2018. самоиницијативно раскинуо и обећао бољу верзију.

Сада, када Трамп покушава да оконча сукоб који су САД и Израел покренули 28. фебруара, његови републикански савезници и протирански јастребови оптужују га да попушта непријатељу.

- Ово је више од грешке. Овакви тренутни уступци и укидање санкција на самом почетку заправо су појас за спашавање иранском режиму - критковао га је бивши потпредседник Мајк Пенс у програму Си-Ен-Ен-а.

Блумберг