Имала сам 43кг: Милена прошла пакао -"Модрице су биле свуда"

Певачица Милена Ћеранић се пре неколико година суочила са озбиљним здравственим проблемима, када је услед изложености великом стресу њена килажа спала на свега 43 килограма, доводећи је на ивицу анорексије. Поред драстичног мршављења, борила се са анксиозношћу, нападима панике, али и физичким последицама мршавости попут модрица испод задњице, због којих није могла да седи на тврдој подлози без јастука.

BloombergAdria.com

До ових проблема и драстичног губитка килограма дошло је након њеног учешћа у једном ријалити програму. Присећајући се тог периода и суочавања са сопственим одразом у огледалу, певачица је изјавила:

„Када сам изашла из једног ријалити програма, а велики стрес сам доживела тамо, нисам имала појма где идем. На неки начин сам била условљена, али прећутно је било да ако не будем ушла у ријалити, да нећу имати специјални ангажман. Изашла сам са 43 килограма из ријалитија. Имала сам сликање за неки часопис и стилисткиња ми је донела фармерке 26, биле су ми велике, ја сам морала да их подврнем скроз, нису ми биле велике пола броја, него су ми биле буквално велике два броја. Подврнула сам их да би то на нешто личило, а гледам се у огледалу и кажем: 'Није то још онако како бих ја хтела'”.

Јавност је била веома знатижељна поводом њеног изгледа, а Милени су биле потребне пуне две године да успе да се угоји. Иако је у том периоду оставила цигарете, што код многих доводи до вишка килограма, њој то дуго није полазило за руком. Анксиозност, коју описује као скуп накупљених лоших емоција попут страха, туге и стреса, представљала је посебан изазов. О својим психичким борбама рекла је следеће:

„То су недефинисани лоши осећаји, које нисмо успели да избацимо из себе и онда се они тако наталоже као неки тумор унутрашњи који једе све живо. Онда крену панични напади, што је јако компликовано код нас који се бавимо јавним послом”.

BloombergAdria.com

Иако су је пријатељи упозоравали да је премршава и да мора да предузме нешто поводом свог стања, Милена је признала да у почетку није била свесна озбиљности ситуације. Тек након повлачења и интроспекције, потражила је помоћ психотерапеута. Њена изјава о процесу освешћивања и излечења гласи:

„На почетку не чујеш, и ја сам била једна од оних, не да ми није одговарало, него ти не видиш себе онаквим какав јеси у том тренутку, јер нисам имала времена, бавила сам се неким другим стварима које су јако утицале на то да сам и даље мршава и да не могу да се угојим. То је бављење медијима и људима око мене који су хтели неке безвезне ствари да ми се догоде. Међутим, затвориш се, поразговараш сам са собом и сконташ да стварно јеси будала. Тако је кренуло и да једем и да мало читам више, а касније сам кренула и са терапеутом, све је ишло лагано, није ми дуго требало да видим да нисам у реду”.

(Puls online)