У Кини ниче нови зид: Овај је зелен, циљ му је да спаси свет

Незапамћени програми пошумљавања које Кина спроводи већ деценијама не мењају само изглед читавих регија и географских мапа, већ мењају и начин на који светска наука разуме раст шума и њихову улогу у спасавању планете. Најновије научно истраживање донело је шокантне резултате: шуме које је подигао човек развијају лишће и расту драстично брже од природних шума. Ипак, док једни славе овај технолошко-биолошки успех, стручњаци упозоравају да у овој трци на дуге стазе природа и даље има кеца у рукаву.

Кина већ деценијама спроводи један од највећих еколошких пројеката у историји човечанства. Од краја седамдесетих година прошлог века на тлу ове азијске државе посађене су десетине милијарди стабала, а план је да се до средине овог века засади још невероватних 34 милијарде садница. Овај мега-пројекат, познат као "Велики зелени зид", има јасан задатак: да заустави ширење сурових пустиња Гоби и Такламакан, али и да максимално повећа способност природе да "усисава" штетни угљен-диоксид из атмосфере.

Сателитски снимци открили шокантну разлику: Вештачке шуме "дивљају"

Како би утврдили колика је стварна разлика између засађених и природних шума, тим истраживача са престижног Универзитета у Пекингу анализирао је обимне сателитске податке. Фокусирали су се на индекс лисне површине, односно на густину крошњи, што је кључни показатељ способности шуме да апсорбује угљен-диоксид. https://www.youtube.com/watch?v=NyeuL9ygnzM

Резултати су запањили научну заједницу: засађене шуме повећавају своју лисну масу чак 66 одсто брже него природне шуме!

Где лежи тајна овог супер-раста? Први и највећи разлог је чиста биологија младости. Вештачки подигнуте шуме су углавном знатно млађе од природних. Баш као и код људи, млада стабла природно расту далеко интензивније, агресивније и брже развијају своје крошње него стара стабла.

Међутим, научници су урадили и поређење шума потпуно исте старости. Чак и тада, засађена стабла су у просеку расла 4,6 одсто брже од природних, а та разлика је била најуочљивија у мешовитим и зимзеленим шумским комплексима.

Како су Кинези дали дрвећу "шифру за убрзање"?

Аутори студије објашњавају да овај „супер-раст“ није никаква магија, већ последица строго контролисаног и агресивног начина управљања шумама:

• Избор брзих врста: Приликом пошумљавања Кинези плански бирају врсте које природно напредују рекордном брзином, као што су топола и еукалиптус.
• Уклањање конкуренције: За разлику од дивље природе где се биљке боре за опстанак, у засађеним шумама се константно чисти околна конкурентска вегетација и коров.
• Хемијска подршка: У појединим фазама примењују се и специјална ђубрива, што стаблима омогућава да без икаквог напора дођу до светлости, воде и кључних хранљивих материја.

Сви ови идеални услови, у комбинацији са повећаном концентрацијом угљен-диоксида у ваздуху, делују као погонско гориво за дрвеће. Научници су израчунали да је овај ефекат убрзаног развоја најизраженији када су стабла стара између 30 и 40 година. Након те старосне границе, разлика у брзини раста између људских и природних шума почиње полако да опада.

Природне шуме су спорије, али далеко паметније и стабилније

Иако засађене шуме побеђују у првом спринту, природне шуме су апсолутни шампиони на дуге стазе. Оне показују драстично већу стабилност и отпорност током дугих временских периода.

Стручњаци шаљу оштро упозорење климатским моделарима: брзо ширење зеленог лишћа није једини и крајњи доказ успешног складиштења угљеника. Огромне количине овог гаса заправо се не налазе у лишћу, већ се дугорочно складиште у дебру, кори, дубоком корену и, што је најважније – у самом земљишту.

У тим дубинским слојевима, природне шуме у одређеним фазама развоја акумулирају знатно више угљеника изнад земље него вештачки подигнути комплекси топола и еукалиптуса.

Број посађених стабала је само варка за јавност

Закључак ове важне студије јесте да успех у борби против климатског хаоса не зависи од слепог јурења за бројкама и хвалисања милијардама посађених стабала. Једнако су важни паметан избор врста, старост шуме и начин на који ће човек њоме управљати у наредним деценијама. Будуће еколошке стратегије морају бити хируршки прецизно планиране како би нове шуме донеле брзу корист, али без уништавања и угрожавања непроцењивих, древних природних екосистема.

(Блиц)