Промене у НАТО: Самит који из темеља мења одбрану Запада

- Удвостручујемо наше напоре како бисмо НАТО учинили оним што је одувек требало да буде: уравнотежен савез са Европом на челу за сопствену одбрану-НАТО 3.0 - рекао је амерички министар рата Пит Хегсет у Бриселу на недавно одржаном састанку министара одбране држава чланица.

Сједињене Државе су већ започеле са смањивањем свог ангажмана и војних способности у Европи, која треба да преузме конвенционалну одбрану, док би Вашингтон наставио да пружа нуклеарни кишобран и стратешке обавештајне податке. Европа би требало да осигура конвенционалну, ненуклеарну моћ копнених, ваздушних и поморских снага унутар Савеза, док би се Сједињене Државе више ангажовале у индо-пацифичком региону.

Лидери ће размотрити напредак од последњег самита у Хагу прошле године и дефинисати план за наставак остваривања кључних циљева НАТО-а.

- Предстојећи задатак је јасан: претворити обавезе које су савезници преузели у конкретне резултате. Повећана улагања, индустријска производња и континуирана подршка Украјини - све то доприноси јачем НАТО-у и већој безбедности за све нас - порука је генералног секретара НАТО-а Марка Рутеа.

BloombergAdria.com

Под притиском америчког председника Доналда Трампа, који често критикује НАТО и оптужује чланице да не троше довољно за одбрану и да се превише ослањају на САД, све чланице осим Шпаније су на самиту у Хагу пристале да повећају издвајања за одбрану на 5 одсто БДП-а до 2035. године, од чега се 3,5 одсто односи на чисто одбрамбене издатке, а преосталих 1,5 одсто на трошкове повезане са одбраном.

- Неки савезници чине више од других, па имамо земље попут Пољске, скандинавских земаља, балтичких држава и Немачке које предњаче - изјавио је амерички амбасадор при НАТО-у Мет Витакер.

- Али имамо неке које заостају, било зато што не троше довољно или зато што нису на веродостојном путу да испуне обавезе преузете у Хагу - додао је Витакер.

BloombergAdria.com

Три земље које би ове године могле да падну испод ранијег циља о издвајању два одсто БДП-а, Албанија, Чешка и Словенија, могле би да се нађу под појачаним притиском. Амерички председник Доналд Трамп наљутио се на европске савезнике оптужујући их за изостанак подршке за амерички рат у Ирану, те је запретио да би Сједињене Државе могле да преиспитају своју безбедносну подршку државама чланицама.

Последњих недеља Трамп се сукобио са неколико европских лидера, а последња у низу била је италијанска премијерка Ђорђа Мелони, која је дуго играла на карту да може бити посредник између америчког председника и европских лидера.

BloombergAdria.com

Ипак, са једним од лидера и даље има врло добре односе, са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом. Прошле недеље је изјавио да можда чак не би ни ишао на самит да га не организује Ердоган у Турској.

Да би га умирио, генерални секретар Марк Руте је приликом недавног састанка у Белој кући представио податке по којима су Европљани и Канада прошле године повећали одбрамбену потрошњу за готово 20 одсто, као и да су за прошлу и ову годину предвиђена додатна улагања од око 140 милијарди долара.

Лидери НАТО-а у Анкари ће усвојити завршну декларацију, службени документ који се усваја на крају свагог самита шефова држава и влада и у којем се дефинишу кључни стратешки приоритети и смернице Савеза. На декларацији већ недељама раде амбасадори држава чланица.

Према ономе што је досад процурило, савезници ће потврдити „непоколебљиву преданост" колективној одбрани из члана 5 Уговора о северноатлантском савезу. Такође ће најавити помоћ Украјини од 70 милијарди евра ове године и исто толико следеће, укупно 140 милијарди. Ипак, то није у потпуности нови износ; он укључује 60 милијарди евра зајма које је Европска унија осигурала за Украјину за ову и следећу годину, као и билатералну помоћ коју су неке чланице Савеза већ унеле у своје буџете, а остатак до предвиђеног износа биће нова средства.

Финансијску помоћ Украјини осигураће Канада и европски савезници, док су Сједињене Државе од Трамповог повратка у Белу кућу одлучиле да више неће финансирати војну помоћ украјинским снагама. Украјински председник Володимир Зеленски, који ће бити у Анкари, изјавио је како очекује да се у завршној декларацији нађе и помоћ за противваздушну и противракетну одбрану за његову земљу.

BloombergAdria.com

У завршној декларацији би требало да се нађе и део који каже да Русија представља дугорочну претњу евроатлантској безбедности и стабилности, као и да Иран никада не сме да има нуклеарно оружје. Лидери ће позвати Техеран да поштује слободу пловидбе у Ормуском мореузу.

Према програму скупа у Анкари, за лидере држава чланица и њихове супружнике у уторак увече биће приређен пријем и вечера, на које су позвани и украјински председник Володимир Зеленски, председник Европског савета Антонио Коста, председница Комисије Урсула фон дер Лајен и јужнокорејски председник Ли Џе Мјунг. Паралелно са тим, министри спољних послова и министри одбране засебно ће се окупити на радној вечери. У среду преподне састаје се Северноатлантски савет на нивоу шефова држава или влада.

Предвиђено је да састанак траје само три сата. Према изјавама неких дипломата, самит је скраћен како Трампу не би постало досадно. На маргинама самита, у уторак се одржава форум одбрамбене индустрије НАТО-а, на којем учествују високи политички и војни званичници из 32 државе чланице НАТО-а, партнерских земаља, као и представници компанија глобалне одбрамбене индустрије. Очекује се потписивање више уговора са одбрамбеном индустријом, који би могли да достигну више милијарди евра.

Самит се одржава у раскошној турској председничкој палати, големом комплексу који се простире на више од 200 хиљада квадратних метара, са више од 1.100 соба, чија је изградња коштала више од 500 милиона евра. Ердоганова опозиција ту палату сматра симболом растрошности његове аутократске власти. Занимљиво је да је палата изграђена бесправно, без важеће грађевинске дозволе. Турски врховни управни суд пресудио је 2015. године да је градња палате била противправна јер је изграђена на заштићеном шумском подручју.