НИЈЕ ЖЕЛЕО НА ВЕНЦУ "ПОСЛЕДЊИ ПОЗДРАВ": Изабрао ове две речи

Управо о томе говорио је отац Предраг Поповић, присећајући се болног периода када су његова породица и породица његове супруге у кратком временском размаку изгубиле две блиске особе.

Кроз лично искуство објаснио је како православље посматра смрт, али и зашто је желео да на венцу за бакину сахрану стоји само једна, наизглед једноставна, порука.

BloombergAdria.com

Шта православље учи о смрти

У православном хришћанству смрт се не доживљава као коначан нестанак човека. Верници исповедају веру у васкрсење мртвих и живот будућег века, због чега молитва за покојника заузима посебно место у данима жалости.

Сахрана зато није само последњи опроштај породице и пријатеља од преминуле особе. Према тумачењу које се често наводи, сама реч "сахрана" повезује се са старословенским глаголом "сохранити", што значи сачувати. У том смислу, тело се не одбацује, већ се чува до васкрсења.

Говорећи о породичном губитку, отац Предраг Поповић истакао је да управо вера човеку даје снагу да тугу поднесе другачије и да смрт не доживљава као коначан растанак, већ као привремено раздвајање до васкрсења.

BloombergAdria.com

Сахрана није само последњи опроштај

На венцима и цветним аранжманима који се носе на сахрану најчешће се исписују поруке попут "Последњи поздрав", "Почивај у миру" или кратке посвете породице и пријатеља.

Међутим, када је испраћао своју баку, отац Предраг није желео ниједну од тих порука.

- Мајка ме је питала шта да напише на венцу. Рекао сам: "Зар морам да ти кажем?" Одговорила је: "Не мораш, знам." На венцу је писало само: "Христос васкрсе." Господ је победио смрт - испричао је отац Предраг.

Како је објаснио, управо те две речи представљају суштину хришћанске вере. Уместо поруке коначног опроштаја, оне подсећају на веру да смрт није крај, већ почетак вечног живота и ишчекивање васкрсења.

(Блиц Жена)