Прво ће нестати биљке: Научници открили када

Међународни тим научника израчунао је како би наша планета могла да изгледа у далекој будућности и дошао до закључка да ће за око 1,9 милијарди година услови на Земљи постати толико екстремни да чак ни најотпорније копнене биљке неће моћи да опстану.

Према резултатима истраживања, просечна температура површине планете могла би да достигне чак 65 степени Целзијуса, што би представљало границу изнад које фотосинтеза више неће бити могућа за већину биљних врста.

Резултати су представљени у студији научника Џејкоба Хак-Мисре и Ерика Волфа, објављеној у научном часопису ЈГР Атмоспхерес.

BloombergAdria.com

Како би што прецизније проценили будућност наше планете, истраживачи су користили тродимензионални климатски модел који симулира промене током наредне две милијарде година.

Посебну пажњу посветили су двема кључним променама које ће се одвијати веома споро, али неизбежно:

постепеном повећању количине Сунчеве енергије која стиже до Земље;
континуираном смањењу концентрације угљен-диоксида у атмосфери.

Резултати показују да би биљни свет могао опстати знатно дуже него што су сугерисале раније студије. Према најоптимистичнијем сценарију, вегетација би могла да преживи још око 1,87 милијарди година.

- Покушавали смо да покажемо да би живот на Земљи, посебно сложена вегетација, могао да опстане дуже него што су претходна истраживања предвиђала - објаснио је коаутор студије Џејкоб Хак-Мисра.

BloombergAdria.com

Иако нам се данас чини непроменљивим, Сунце ће током милијарди година постепено постајати све сјајније.

Како буде старило, емитоваће све више енергије, због чега ће Земља примати све већу количину топлоте. Научници процењују да ће за око 1,87 милијарди година количина Сунчеве енергије која стиже до наше планете бити готово 20 одсто већа него данас.

То ће довести до постепеног загревања планете и представљати једну од највећих промена у историји Земље.

BloombergAdria.com

Повећање температуре неће изазвати тренутну катастрофу, већ веома спор процес који ће трајати милионима година.

Како се планета буде загревала, океани ће све интензивније испаравати. Водена пара доспеваће у више слојеве атмосфере, где ће Сунчево зрачење разлагати молекуле воде на водоник и кисеоник.

Лаки водоник ће постепено напуштати Земљину атмосферу и одлазити у свемир, због чега ће планета током времена изгубити огромне количине воде.

Аутори студије сматрају да ће вегетација опстати готово до тренутка када Земља почне неповратно да губи своје океане.

BloombergAdria.com

Један од сценарија предвиђа да ће концентрација угљен-диоксида остати релативно стабилна, али ће раст температуре постати главни проблем.

Према прорачунима:

• за око 1,68 милијарди година просечна глобална температура могла би да премаши 50 степени Целзијуса;
• за око 1,87 милијарди година просечна температура планете могла би да достигне чак 65 степени Целзијуса.

Важно је нагласити да се ове вредности односе на просечну температуру целе планете, а не на поједине регионе или екстремне летње дане.

На тој температури чак ни најотпорније копнене биљке познате данашњој науци више неће моћи да опстану.

Нестанак биљака значио би и урушавање готово свих ланаца исхране који данас зависе од фотосинтезе.

BloombergAdria.com

Постоји и други сценарио који разматрају истраживачи.

Наиме, Земља поседује природан механизам којим се угљен-диоксид постепено уклања из атмосфере и везује у стенама. Тај процес помаже да се планета не загреје пребрзо, али истовремено смањује количину ЦО₂ неопходног за фотосинтезу.

У том случају температуре можда неће бити главни проблем – биљке би једноставно остале без довољно угљен-диоксида.

Научници процењују да би концентрација ЦО₂ могла пасти на око 10 делова на милион за приближно 1,35 милијарди година.

BloombergAdria.com

Ипак, нису све биљке једнако осетљиве.

Врсте које користе ЦАМ фотосинтезу, попут многих сукулената, могу преживети са знатно мањим количинама угљен-диоксида.

Поред тога, одређене водене биљке могу користити бикарбонате растворене у води као извор угљеника.

Ако би фотосинтеза била могућа чак и при концентрацији од само једног дела ЦО₂ на милион, биљни свет могао би опстати готово 1,84 милијарде година, наводи се у истраживању.

BloombergAdria.com

Аутори студије истичу да ниједан модел не може са сигурношћу предвидети како ће изгледати живот за готово две милијарде година.

Могуће је да ће биљке током еволуције развити потпуно нове механизме који ће им омогућити да подносе знатно више температуре или да опстају уз минималне количине угљен-диоксида.

Такође није искључено да ће се живот постепено селити у хладније области планете, на веће надморске висине или у водене екосистеме где ће услови остати повољнији.

„Границе које данас одређују топлотни стрес или недостатак ресурса можда представљају само тренутно стање биосфере, а не њене стварне еволутивне могућности“, наводе аутори.

BloombergAdria.com

Истраживачи разматрају и неколико идеја које данас више подсећају на научну фантастику него на реалне пројекте.

Једна од њих подразумева постављање огромних штитова или рефлектујућих структура у свемиру које би одбијале део Сунчевог зрачења и тако смањивале загревање Земље.

Друга могућност била би постепено померање Земљине орбите, чиме би се планета током милиона година удаљавала од Сунца како оно буде постајало све сјајније.

За сада није познато да ли ће човечанство икада развити технологију способну за овакве подухвате, али аутори сматрају да би будуће цивилизације могле имати могућности које данас не можемо ни да замислимо.

BloombergAdria.com

Научници посебно наглашавају да њихова студија није прогноза климатских промена у наредним деценијама или вековима.

Она описује природну еволуцију Сунца и Земље током готово две милијарде година и не односи се на савремено глобално загревање изазвано људским активностима.

Ипак, подсећају да данашње климатске промене представљају потпуно другачији проблем.

Према подацима научне организације Цлимате Централ, концентрација угљен-диоксида у атмосфери достигла је рекордне вредности, због чега би просечна глобална температура могла бити око 1,9 степени Целзијуса виша у односу на прединдустријски период.

Научници су такође упозорили да би недавни екстремни топлотни таласи у Европи били готово незамисливи без климатских промена изазваних људским деловањем, које су вишеструко повећале вероватноћу појаве оваквих временских екстрема.

(Курир)

БОНУС ВИДЕО: