Извор:Archive Pics / Alamy / Profimedia, Printskin/Youtube/011
Како је "убијено" београдско језеро у ком се купао Анштајн
18.07.2026.
16:48
ПОЧЕТКОМ двадесетог века постојало је језеро у Београду у ком су се купали гости престонице, од краљева, до писаца, а чак је и Алберт Ајнштајн одмарао ту.
Сви су они “хрлили” да уживају на Кијевском језерy.
Знаменити Александар Дероко писао је да је “Кијевско језеро друго, по омиљености, одмах иза Кошутњака које је било дворско ловиште”.
BloombergAdria.com
Општини Раковица данас припадају насеља, градске средине, Лабудово и Петлово брдо, Кнежевац и Ресник, па и Кијево. Ово потоње смештено је на југозападним падинама Стражевице. Карактерише га и ушће Кијевског потока у Топчидерску реку.
Почетком XX века, простор Кијева био је део руралног подручја Раковице. Кијевски поток, који извире подно брежуљка Мачковог камена, између Кнежевца и Рушња, пресецао је Кијевску долину. Поток је знао за кишних времена да напусти своје корито и поплави околину.
Тада на сцену ступа индустријалац Светозар Стефановић, оснивач прве фабрике конзервирања у Србији, коју је подигао у Крагујевцу. Под називом “Прва српска повлашћена фабрика за конзервирање воћа, поврћа и меса – фабрика пекмеза и буради” у свом зениту, достиже годишњу производњу од 600.000 конзерви, 40.000 буради и 600.000 килограма пекмеза. Богат производни програм који доспева и на европска тржишта.
Стефановић се досељава у Београд и купује земљу управо на ушћу Кијевског потока у Топчидерку, поред осталог, и због сунчаних падина на којима сади воће и поврће. Циљ је био створити сировинску базу за основну делатност, конзервацију.
У исто време, за кишних дана поток је знао да напусти своје корито, па је индустријалац одлучио да укроти водоток потока. Тако индустријалац 1901. године преграђује Кијевски поток такозваном “сузницом”, како би заштитио имање, те настаје вештачко језеро које убрзо постаје омиљено излетиште Београђана, поготово оних богатијих.
Шумовити обронци, близина манастира Раковица, а посебно железничке станице Кијево, удаљена мање од километар од Кијевског језера, привлачили су све више посетилаца. Уводе се посебни излетнички возови који Кијевско језеро повезују са престоницом и београдском господом. Језеро постајаје све популарније, па Стефановић гради и хотел са балском салом.
BloombergAdria.com
Као посебна атракција, и то за даме, представљало је испијање кафе на острвцету у језеру. Наиме, по обичају, на језерску аду су Београђанке довожене чамцима, а тамо их је чекала сервирана турска кафа. Кажу да је то био “обичај дана” у коме су београдске даме уживале.
Кијевско језеро постаје омиљено излетиште и краља Петра I Карађорђевића, писца Бранислава Нушића, сликарке Надежде Петровић и многих знаменитих Београђана. Треба имати у виду да су тада Дунав и Сава били граница кнежевине према Аустроугарској, и нису биле у фокусу престонице за излете и рекреацију, па је Кијевско језеро постало веома популарно.
Ајнштајн у Београду, једно прошло доба….
У години када је нобеловац Алберт Ајнштајн објавио своје капитално дело Теорију релативитета 1905, а у оквиру боравка у селу Кнежевац, посетио је Београд и остао један дан. На позив познатог ботаничара доктора Недељка Кашанина, научници Милева Марић и Алберт, са сином Хансом, остатак боравка у српској престоници провели су одмарајући и уживајући у шетњи обалама Кијевског језера, купајући се и веслајући. Били су гости у вили домаћина Кашанина, који је био шеф београдске ботаничке баште Јевремовац.
Славни архитекта и путописац Александар Дероко записао је своје утиске о језеру: “Друго излетиште Београђана било је Кијево. Донде су ишли шетни возови. Ту је био и ресторан у парку, а на крају дуге алеје било је и језеро са чамцима, већ одавно затрпано. Горе на брду била је вила чувеног београдског трговца Моше Аврама Маце са плеханим амрелом на крову као симболом његове трговине.“
Кијевско језеро а београдско одмаралиште, тридесетих година прошлог века полако губи на атрактивности. Наследници имања испарцелисали су имање за изградњу породичних вила са погледом на језеро. Купци су већином припадници више средње класе, занатлије, трговци. Кажу да је пролеће 1941. године било неуобичајно кишно, поток је у језеро донео доста земље, и слузнице су подигнуте како би се нагомилани муљ испрао. Никада нису поново враћене на место и језеро је почело да нестаје и отекло је у Топчидерску реку.
BloombergAdria.com
Ископана земља, приликом градње Канарево брда шездесетих година XX века, насипана је на месту где је некада било Кијевско језеро. Тако попуњено, са природним обронцима, било је идеално за изградњу фудблског игралишта. Фудбалски клуб Кијево тренирао је и играо утакмице до 2000. године, када је распуштен.
Кишне 2018. године могло се прочитати у београдској штампи како је дошло до изливања бујичних потока, и да је најкритичније у сливу Кијевског потока. Ту је вода стигла до многих домаћинстава али и до подрума појединих кућа. Најгоре су прошли житељи Раковице који станују уз Кијевски поток где је поплављено 23 домаћинства. Годину дана касније, град Београд је кренуо у посао изградње и кишне канализације у општини Раковица на подручју насеља Кијева Кнежевца.
(Citymagazine)
БОНУС ВИДЕО: